Nova Evropa

ност и преданост. Добротворна је јер, поступајући на тај начин са стварима духа и намећући их тако свинуте и изопачене, реакције наводе и саме своје присташе да остају у свету културе или да у њ уђу, а тај свет има своју логику која, пре или после, отвара пут к разликовању праве културе од лажне, лепога од ружнога, искреног од неискренога, пуно од празнога. Добротворна је, надасве, јер бележи и потсећа на оно што политичке реакције не могу дати, а за чим ипак човек жедни, и тако предсказује више или мање блиски крај реакцијонарног процеса. На крају крајева, реакције се састоје у прокламацијама опсадних стања, само што војска, која у овим случајевима узима у своје руке управу градова, издаје своје наредбе, забрањујући зборове, одређујући сат у који сви морају бити у домовима, наређујући предају оружја, и слично, али не води бригу ни о филозофији ни о поезији, па ни о моралу ни о религији, и зна да је опсадно стање пролазно и нема претензија да њиме регулише сложеност људскога живота. Реакције, које немају ове свести или неће да је признају, или се не ограничују да према њој удешавају своје деловање, напором против саме своје природе обично откривају и другима и себи свој пролазни карактер »опсадног стања«.

Колико дуго може или мора трајати ово пролазно стање, колико месеца, колико година, колико деценија, питање је које добри или просечни људи управљају човеку од мисли, који дефинише политичке појмове и развија њихову дијалектику. Али човек од мисли прави логичка а не хронолошка нагађања; или, да се држимо тачнијих израза, он не »нагађа« већ само установљује »односе појмова«. Историјска предвиђања не припадају озбиљном пољу сазнања, које зна само за чињенице, тојест за садашњост у прошлости и за прошлост у садашњости, док она предвиђања лутају по пољу осећаја и маште. И, ако људи толико воле да чине и слушају предсказивања, то је зато што је ово поље удобније од оног другог и погодује дангубљењу и лености. А удобније је ово поље и од оног крајњег подручја практичног деловања које изискује лични избор и личну одговорност при заузимању и одржавању свог места у животној борби, не према предвиђању већ једино по »крепости и сазнању«“). |

Вепедећо Стосе (августа 1984). (Превео с талијанског рукописа, Ј. Т.) ) „Мише е сопозсепха“ у оригиналу. Алузија на Дантеове стихове (Inferno, XXVI, 118—120): Considerate la vostra semenza:

fatti non foste a viver come bruti,

ma per seguir virtute e conoscenza, 5 5 (Оп. прев.)

360