Nova Evropa

Još smo i suviše blizu dogadjaju, pod neposrednim. utiskom onoga što se desilo 9. oktobra u Mlarselju. a da bismo mogli mirno misliti ı pisati o junačkom Kralju, i o delu za koje

je poginuo. Ali, nisu mi potrebne reči dok Još narod plače ı ne može da se umiri nad mrtvačkim odrom ı kobnim udesom svoga Kralja ı svoga vodje. Ipak, mesto cvetka na sveži grob, da stavimo ovde pred naše čitaoce jednu skorašnju ličnu uspomenu našeg saradnika a ličnog prijatelja umorenoga Kralja. Tvana Meštrovića, koju nam je ispričao one strašne noći kada smo čekali opširnije vesti o atentatu u Francuskoj. Čini nam se da je treba ponoviti pred našom, javnošću u ovome času. dok nas sve još drži na okupu misao na teške dane koje smo proživeli.

— Mije bilo davno — govorio nam je Meštrović; — prilikom poslednje posete Kralja ı Kraljice u Zagrebu. a povodom. poznatog pokušaja atentata kojemu je Kralj slučajno izmahao. U dužem razgovoru, upozoravao sam ga na potrebu da se bolje čuva, jer da narodni neprijatelji njega bodro prote, gledajući u njegovoj osobi oličenje Jugoslavije, koju bi htel smrtno da pogode. Tada mi je rekao: »Što ćete, znam šta mi se može svakog časa desit. Na to moramo bit spremni. 4li se varaju kad masle da će, ako pogode mene, pogoditi Jugoslaviju. I ja sam tek čoveh, a Jugoslaviju su gradih mnogi pre mene, pa će biti samo još jača ako i ja za nju padnem . . .&

I drugi potvrdjuju da im je slično govorio. »Otadžbina« Dimitrija Ljotića (u uvodniku od 14. oktobra) donosi ove njegove reči: »Mislite li da nisam svestan opasnosti kojima se izlažem? Znam ja dobro da mogu poginuti. To тохе бил пеsreća za mene lično i za moju porodicu. А: то nije važno. Me drži mene ovaj narod na ovome mestu zato da sedim skrštenih ruku i da vodim računa o svom ŽžLVOLIU. . .&

Sporedno je, da li je glasno izgovorio — umirući — Tečt: »Сираће та Јигозћаллји«, — оп тћ je stalno nosio u svome srcu, vodeći računa o tome, da može za Jugoslaviju svakoga časa poginuti: al: budući svestan, da са ta misao ne sme zadržavati u njegovu radu, ı da mu delo neće propasti ako on padne. Ona mu je, pouzdano, i u času pred smrt lebdela pred očima, i on nam je ostavio u amanet Jugoslaviju.