Nova Evropa

je Lauro de Bozis za života objavio {u Milanu, 1930); pišući je, on je mislio na svoda brata koji je takodjer, godine 1919, pao s aeroplanom u more i tu podinuo, Prevod »Ikara« na francuski izvršio je A. T,. Hćrold, a knjigu u kojoj se nalazi, kako tekosmo, iza »Ikara«, i »Istorija moje smrti« (u dodatku, italijanski tekst i prevod letaka bačenih iz aeroplana nad Rimom), a ispred »Ikara« vrlo lep predgovor Romena Rolana, uredio je i priredio za štampu mladi francuski pisac Avelin (Claude Aveline), koji Ju je i razaslao književnicima sveta na poklon (knjida se ne nalazi u prodaji).

Inače, Lauro de Bozis okušao se u književnosti naročito kao prevodilac; on je preveo 5 бтекоб па talijanski Sofoklova »Edipa« i »Antigonu«, Eshilova »Okovanog Prometeja«. Osim tođa je prevodio i s engleskog; a godine 1931 dovršio je, za Oxford University Press, jednu Antologiju Talijanske Poezije, koja je чбједаја sveta šodmu dana posle njegove smrti, Izmedju 1924 i 1930 bivao je, u više navrata, u Severnoj Americi, бде je organizovao jednu Izložbu Savremene Talijanske Umetnosti i održao više predavanja o falijanskoj književnosti, u svojstvu бепегајпоба зеКгефага Пајо-атемпсКоба Društva.

Završujući svoj dirljivi Predgovor »Ikaru«, Romen Rolan (15. februara 1933) kaže: »Žrtva nije prinesena samo za Italiju, nedo za ceo svet, I za nas. Za vas, mladi ljudi Evrope i Amerike, Vi koji ste izdubili svoj puti koji ga tražite u noćnoj fmini, — Lauro vam ga ukazuje. On je iskupio svojom smrću vaše odricanje i vašu slabost. On vas zove u borbu — za pravdu .. .«

TI

Напоредо са »Икаром« Де Бозиса постала је, опет у Паризу, у изгнанству (године 1928), драма младога Леа Ферера »Апбе11са«, коју је после његове смрти (1934, у Паризу) издао стари Фереро, његов отац. У овој »италијанској комедији«, написаној по узору на старе талијанске комедије, покушао је млади писац у изгнанству да да драму савременог талијанског живота: борбу за слободу. То је, у ствари, једна песма слободе, како каже пишчев отац у предговору, »испевана изван времена и изван простора«, и уједно је крвав докуменат и символ талијанске слободе нашега времена, баш као и Де Бозисов »Икар« и »Историја моје смрти«.

Мати покојнога Леа, који је пре годину дана погинуо трагичном смрћу у Мексику (види »Нову Европу« XXIV/400, напомена), госпођа Ђина Фереро рођена Ломброзо, послала је за »Нову Европу« један одломак његова још необјављена »Дневника«, који овде доносимо, као врло карактеристичан за младу генерацију талијанских писаца који се усуђују изрећи што им је на срцу. Одломак носи натпис:

380