Nova Evropa

гунђа и плаћа, као што је чинио јучер, прекјучер, пред десет и пред стотину година. Невјерујући никоме, а лаковјеран као дијете, непрестано је у нечијим шакама, које га »брижно« прате од колијевке до гроба, недајући му могућности да сврне са старог доброг пута кметства, да се осови на властите ноге.

Успркос свим оштрим мјерама власти, биједа нагони сељака на кријомчарење духана. Преко непроходних гудура, кроз кишу и маглу, веру се ти невољници данима, да би зарадили коју стотину динара — јединих с којима могу слободно располагати, јер не подлежу никаквим забранама

трговаца... Ж. Векарић.

Problem populacije s naročitim osvrtom па Јибозјауи.

Možda je donekle kazao istinu indijski pesnik kad je pevao: »Svet se pokreće na dva točka: jedan je novac, a drugi ljubav«; dakako, kad se to shvati u ekstenzivnom smislu reči. Ideja o smislu sveta i života uopšte dala je besumnje prvi osnovni snažni poriv za filozofiranje: kidala je i grizla, a i još uvek muči, mozgBove ljudske. Složili se mi sa Eduardom Hartmanom (»Filozofija nesvesnoga«), da je polni nagon instinkt koji Je čoveku urodjen, ili toplo prigrlili apsolutno asketske predloge Tolstojeve iz »Krajcerove Sonate« o »uzdržavanju zauvek«,. čovek ostaje živa baza svake društvene organizacije, i таконко se mi zgražali nad faktumom života, kao inkarniranom besmislenošću i nečim apsolutno alodičnim i iracijonalnim, ljudska se vrsta nesalomljivom snagom želi da održi, razvije, ummoži, 1 napreduje. Egzistenca ljudi, opet, pretpostavka je za edzistiranje radne snage. Nacijonalna ekonomija, ı kao nauka ı kao praksa, na različite je načine posmatrala taj najvažniji faktor privredne produkcije, Produžavanjem vrste, kroz vreme 1 prostor, slivaju se na tržište sve noviji i svežiji prodavači radne snage, koji će omogućiti dalje funkcijonisanje i napredovanje privrednog stroja ı reprodukciju samih sebe, Čovek je nosilac rada — posmatranog kao procesa izmedju njega i prirode —, i kao takav ujedno motor privredne produkcije ı екеропеп! konzuma. Stanovništvo je — shvaćeno kao radna snaga — uslov i temelj bogatstva, ali i masa skrštenih najamnih ruku, koju povećava mehanizam procesa akumulacije kapitala, koji ih, iako njihov produkt, stavlja pod svoju sleru uticaja i zavisnosti.

Problem populacije, zbog svoje zamašne važnosti, proučavan je oduvek, sa različitih Sledišta, već od najstarijih vre-

444