Nova Evropa

jalnih« bolesti, — dosta je da saino pogledamo ljude i predele Gde najviše haraju tuberkuloza, malarija, i druge endemijske i epidemijske boleštine. Teške zadaće socijalne medicine i kod nas će moći da se reše jedino preventivnim merama, raspravljanjem ekonomsko-socijalnih problem4, uz radikalnu asanaciju i paralelnu bonifikaciju. Kod relativno previsokog mortaliteta, ni brakovi, koji se kod nas još u dosta visokom broju sklapaju (Ssodine 1930 sklopljeno je, naprimer, 138,135 brakova), ne daju svoj normalni prirodni prinos umnožavanju broja stanovništva, Doduše, postoji zakon o porezu na neženje, kao i neke odredbe zakona o suzbijanju polnih bolesti, koji utiču u izvesnom pravcu na ljude da što brojnije sklapaju brakove. Ali će i dalje u punoj meri ostati stvarne zapreke i razlozi — ukorenjeni u ekonomsko-socijalnim odnosima naših dana, te povećavati brojni red ženA-usedelic4, Materijalno neobezbedjene, a u stalnoj nemoбиспозн да зе na drugi način održe, veliki broj njih prodavaće same sebe. U tome je kardinalna zapreka uspešnom ı temeljnom izvršenju abolicije prostitucije, i na strani i kod nas, Stođa, po našem mišljenju, ni naš zakon o suzbijanju polnih bolesti neće imati realno8 uspeha; čak može da proizvede i negativno dejstvo, Jer, do8od postoje uzroci za izvesne socijalne pojave, postojaće i njihove posledice, bile one negativne ili pozitivne,

U našoj je državi, 1921 Sdodine, seosko stanovništvo sačiпјамајо 79,83% sveg pučanstva, a gradsko samo 20,17%. Ali, kako je ekonomska snaša osnovni uslov za svaki prosperitet, držimo da vredi spomenuti, da je (1925) ukupni prihod trgovačkih radnja kod nas iznosio 10% celokupnog našeg nacijonalnoš dohotka, iako je u trgovini i bankarstvu bilo uposlemo samo 3% starešina gazdinstva u državi {u poljoprivredi 75%). Kad uporedimo ovaj razmer, biće nam jasna i činjenica, da je naše selo zagazilo u pauperitet, i da se u njemu donekle nalazi konstantno, Iz toga stanja ne mogu da ба izvuku ni kućne zadruge, ni naslednost prema odredbama germanskog prava, ni individualistički tip zemljišne svojine na bazi rimskog privatnog prava, Ishrana tog našeS »idiličnog i zadovoljnog« sela daleko je ispod minimuma, potrebnosS »za odbranu od bolesti koje dolaze usled Sladi«, I što je jedna zemlja ili jedan kraj ekonomski siromašniji, relativno rastenje ı povećavanje »suvišnogš« stanovništva sve Je stalnija i normalnija pojava, kao posledica nemogućnosti uposlenja, Tu onda iskrsava, u svoj svojoj težini, problem zaposlenja tog suvišnog seoskog stanovništva. Taj višak sa sela odlazi — gubi se od kuće — translokacijom i transmigracijom, iako bi i na selu u izvesnoj meri uvek morao da postoji odredjen višak stanovništva, da bi se intenzivnost obdelavanja zemlje povećala, pa makar to bilo i neracijonalno,

Objektivni razlozi i potreba da se omogući normalan napredak ekonomskog života u fazi industrijske produkcije, deter-

453