Nova Evropa

isplivaju na površinu ili da se na njoj održe. Jedva su se pribrali od paničnog straha onih prvih dan4 posle 9. oktobra, a već su uzjahali velikoga hata »nacijonalne svesti«, pa ne daju nikome oka otvoriti, razmahujući se i odvajajući »pozitivno« 04 »пебанупоб« i durajući »deletističke elemente« s onu stranu svoje »jugoslovenske linije«. Još se usudjuju reći, i podvući »čisto i bistro«, da je to »beskompromisna limija Kralja Aleksandra«, baš kao da on mije bio državnik i suviše mudar i iskusan a da bi vladao »beskompromisno«, i kao da je baš njima, i samo njima, zaveštao svoju »liniju«! Ali, da govorimo otvoremo i jasno, i da ilustrujemo konkretnim primerima ono što želimo da istaknemo.

U Zagrebu je sastavljen jedan »memorandum«, potpisan od pedesetak uglednih javnih radnik4 i pročelnika prosvetnih ustanova i stručnih korporacija, osvedočenih Jugoslovena, u ogromnoj svojoj većini politički neutralnih i neopredeljenih, sa svrhom da, u prvom redu, protestuju protiv neistinite tvrdmje, kao da ima Јибозјоуепа, poimence medju Hrvatima, koji bi bili protivu ove države; a zatim, da svrate pozornost nosilaca najviše vlasti u državi na neke potrebne mere, da bi došlo do smirenja i izmirenja medju ljudima dobre volje, pogšlavito traženjem i održavanjem pune zakonitosti od strane državnih vlasti i njihovih organa. Ovaj spis bio je odredjen za kr, Namesnike i njima upućen; ali je — nečijom indiskrecijom, i protivu volje i namere potpisnika, — njegova sadržina postala poznata i onima kojima nije namenjena, delomično u iskrivljenu obliku i sa pogrešnim potpisima, pa se u javnosti povela živa diskusija o »zagrebačkom memorandumu«. Zlonamerni pojedinci i zavedeni omladinci, u pozi оботбетаћ rodoljub4, digli su viku do neba, tražeći da se potpisnici kazne i kamenuju, ili bar žigošu kao »izdajnici«. Koliko je smešna i apsurdna bila ta »patrijotska« hajka u Zagrebu, vidi se najbolje danas kad — već пакоп nekoliko nedelja — padoše jedna za drugom sve osvade, a posipaju glavu pepelom i mnogi od onih koji su celo ovo žalosno pozorište mscenirali i ogorčenje veštački raspirili, Preći ćemo preko bučnih demonstracija na Univerzitetu, organizovanih od iščezavajuće manjine loše inspirisanih studenata —/ kojima bismo preporučili da malo bolje prouče noviju nacijonalnu istoriju, i naročito da izbliže rasmotre rad onih protivu kojih se bune ikao i onih čije savete u tom podledu slušaju —, pa ćemo se zaustaviti samo ma slučaju »velike drupe najudlednijih zadrebačkih advokataA« i njihove »veoma žive akcije protiv predsednika Advokatske Komore u Zagrebu« {vidi beogradsku »Pravdu« od 16, novembra), koji su hteli upotrebiti ovu zgodu da osvoje, ako se može, Advokatsku Komoru, koja odlično funk cijoniše a nije od njih osnovama ni dosad vodjena, Izjava što ju je, u ime njihovo, potpisao nekakav »Akcioni Odbor« od

434

| | | |

| |