Nova Evropa

бозродј1се poželjna je, ali nije neophodna. O osećanjima пе vodi se mno8o računa: brak je, pre sveda, posao: »Miler-Diran·Smit ulazi u posao svog oca da bi ба, Кад dodje vreme, prihvatio u celini, Deca nemaju šta da se tuže na roditelje: život je dobar posao, sve je plaćeno unapred, i ne postoje protestirane menice. ...« Putovanje ili »elećatna šetnja« kroz doteranu prirodu postaje obligčatan deo buržujskoS života, a stanovanje u p4alas-hotelu svedoči opet o bogatstvu buržuja-turiste, Ponekad, na šetnji, buržuj se susreće sa seljakom: seljak, koji ore sa volovima. izdšleda buržuju kao neko »biće tajanstveno« i antidiluvijalno, Buržuja i seljaka vezuje samo to što i seljak zaradjuje novac, Ali, kakve li razlike izmedju bankarske spekulacije, ili rukovanja nekim kaučukovim trestom, i rada na pradedovsioj njivi, ili izmedju lešendarne zarade bankara i veleindustrijalca i zlehudog ргћода робт епоб зеђака!.,.

Buržuj traži kontraste i iznenadjenja: malo poznate zemlje, ekscentrične epohe, koje prikazuje ekscentrična umetnost {od nje se traži nešto sve novije i riskaninije), i napokon, čak i upoznavanje svoda bližnje6 —: buržuj otkriva narod! Socijalni roman i revolucijonarna pesma nalaze kupca i čitaoca u sredini buržoazije, I šta sve ne čita buržuj! I »slovenskos apostola«, Lava Tolstoja, i prefinjenog skeptičara Amatola Fransa, i nenadmašivog komediograla Šo-a, i blaziranog snoba Uajlda, i Kiplinga, koji ga vodi u džunglu, i Lotija, i sve drugo, samo da je dobro začinjeno; pa može da bude čak i revolucijonarno!... Dnevne novine, koje svako može da kupi, i da na taj način upozna za jedan groš Sve i sva, postaju moćno orudje u rukama buržoazije. Kupujući platinu i zlato, naftu i kaučuk, buržuj kupuje i duh čoveka. Ono što je Jako, što je talentirano u narodnim masama, to prelazi u stalež nove gospode: kao što su turski sultani izdvajali iz raje cvet njene dece, pretvarajući ih u Janjičare, tako i novac kupuje najbolje medju novom rajom. [ па taj način, buržuj se može održati; ali, i u tome je paradoks njeđove situacije, on oseća nekakvu nesišurnost, nekakav nemir, i jedan deo buržoazije pokušava da se vrati narodu, da se orijentiše prema levici. — bavi se revolucijom, kao naukom, i postaje socijalistički vodj.

Ogromni uspesi nauke i tehnike davali su izvesno pravo ljudima, na početku ovog stoleća, da veruju u večiti progres, ali je nastalo, s jedne strane, brzo Somilanje novca, koji je polako — obuzet staračkom opreznošću i kukavičlukom — izčubio polet, inicijativu, hrabrost i stvaračku plodnost. I to je jedan od važnih momenata u krizi jučerašnjeg sveta, koji se počinje kotrljati u propast: buržuja je izneverila i njećova umetnost i njeđova nauka; a njegove političke stranke srušile su se u staračkoi nemoći, Već u oči Rata bilo je buržujsko doba na umoru; Rat je samo ubrzao proces raspadanja. Posle njega,

16