Nova Evropa

ljudi su se sve više odavali strahu i mržnji, oni su omrzli i toleranciju, i duh, i fina osećanja, i sve ono Što ih je prevarilo. Nema više nikakve sićurnosti, jer je sigurno зато осајапје, beda, i haos; nema više mesta ni za koga: usred najvećeg teor'jskog bogatstva umire se od Sladi! Iščezli su osmeh i radost, To je, eto, konačna bilansa jučerašnjed dana, Šta nosi, medjutim,

Damnašnjica,

Izmedju rada i tužbe, izmedju malo nada a mnoSo očajanja, jučerašnjica izumire a radja se sutrašnji dan, Doduše, mi koji se i sami nalazimo u tom vihoru, ne možemo izmeriti brzinu ove smrti i ovog radjanja; ali mi osećamo njihovu neizbežnost, jer nema ni jedne grančice za koju bismo se mogli uhvatiti da se nekako zaustavimo u ovoj tako strašnoj ali ujedno i punoj uživanja avanturi koju predstavlja naša jurnjava prema ponoru.

Ljudi pokušavaju da nadju nekakvu utehu u različitim »ako«: »Ako« se Nemačka i Francuska izmire.,,; »ako« bi po„lo za rukom da se svuda snize carinske dažbine ,,., »ako« bi došlo do razoružanja, i tL, d, — sve samo »ako« u koja niko ozbiljan ne veruje, Stara se sreća ruši, stari novac Subi vrednost, upravo niko više i ne zna šta on vredi .,,. Ljudi nastoje još da pone:to spasu; ali nema već šta da se spase, Jer slari svet u stvari i ne postoji više, Tu su samo još ostaci i iluzije koje će vetar uskoro razvejati, I Ludvig Bauer kaže, kako treba da se nadje ili vrati nekakva id e j a, dosta velika i moćna da bi preobrazila sve; traži se ponovno ovaploćenje božanstva, samo što će se novi bod morafi zvali »nacija«, »država«, ili »socijalna К]аза«, S ovakim novim božanstvom mi ulazimo ши по Srednji V ek, koji će biti isto tako netolerantan i uzak kao i nekadašnji: on će isto tako ograničiti misao i spaljivati jeretise, samo što će se njegove vatre paliti s pomoću elektreciteta. Žar nije to vanredno duhovita konstatacija? Stari Srednji Vek odbacivao je samostalnu ličnost; u novom Srednjem Veku postaćemo brojke, »drugšovi«, a ne posebne jedinke. Novo društvo nije klub u kome se vodi slobodna diskusija, već je nova crkva sa svojim jevandjeljem, bilo da je to jevandjelje Marksa {u boljčševičkoj interpretaciji), Musolinija, ili Hitlera, Po sebi se razume da će se poledini narodi odumpirati prinudnom zavodjenju ovakih jevandjelja; naprimer, Švajcarska, ili — što je značajnije — Francuska, Jer, teško će pasti Francuzima odluč:ti se na ukidanje slobode reči, i na marširanje u povorkama, na napuštanje osmeha, ponosa, misli, i na žrtvovanje prijatne raznolikosti svojih svakidašnjih poslova. Ali opšti ton epohe, to Je nežto srednjevekovno, što se sastoji u dve reči: naredjivati, pokoravati se, Možda je Nemačka najtipičnija, sa svojim Trećim Carstvom; ali se javljaiu i pre nje i pored nje i drugi

17