Nova Evropa

imali vrlo lepo mišljenje, i — kao što se vidi iz onoga što smo napred rekli — nismo to krili, Nije nam stoga ni lako ni drago, odstupiti od svoga načela, ı — priznavajući svoju zabludu udariti na зуоба nekadašnjeg političkog druđa i vodju, Ali, ko je pročitao što smo dovde napisali, i ko prati ma i površno ono što Dr, Smodlaka sada piše {u splitskom »Novom Пођа«), оразлсе ubrzo da nismo mi, »Nova Evropa« i njen urednik, ni jedini ni dlavni predmet na koji on izliva — neizazvan — svoju žuč, u vidu surovih i ničim neopravdanih tvrdnja i napadaja, praćenih nedostojnim samohvalisanjem i pretnjama, nego da on to čini i sa dručima, boljima i vrednijima nedo što smo mi, Tu kao da nisu posla čista, i mi ozbiljno iskazujemo sumnju, da li se Dz. Smodlaka doista potpuno izlečio i oporavio od svoje teške nervne bolesti, koju sam tako ubedljivo opisuje; osim ako nije ono drugo što da napred kreće u svemu što sad radi i piše, Svakako je i u njegovu i u opštem interesu da se stvar — kad je već izišla u javnost — što bolje utvrdi i raščisti, budući da se radi o važnim pitanjima i ličnostima naše skorašnje političke povesti, koji nisu bez uticaja ni na današnje prilike našeša Javnoš života. Najzanimljiviju sliku u ovome pravcu pruža пјеdov napadaj na Ivana Meštrovića, s kojim je i otvorio ovu polemiku, pa kako pri spomenu imena Ivana Meštrovića ne mogu ostati ravnodušni ni »Nova Evropa« i njeni čitaoci, baš kao ni cela naša nacijonalna i kulturna javnost, to već zbod [оба treba da zastanemo, u idućem podlavlju, na ovom razdovoru iZmedju Dra. Josipa Smodlake i Ivana Meštrovića. ме

Филмски преглед.

„Језик у филмским текстовима,“

У фебруарској свесци »Нове Европе« објављен је чланак Г. Маријана Микца, »Језик у филмским текстови м а«. Питање је значајно и не само филолошко, када се зна колико филм допире у најшире народне слојеве и колико је чаробна моћ његове слике и речи. Како у чланку писац име нује и мене, као »коректора филмских текстова«, коме упућује извесне замерке, и како ми се чини да је чланак непотпун, потребно је да одговорим на њега и да изложим неколико својих погледа и напомена.

Пре свега, насупрот мишљењу Г. Микца, ја сматрам да преводиоци филмских текстова морају имати првенствено књижевне квалитете, да би и текстови добили књижевну вредност. Филмови су, већином, илустровани позоришни комади, те је логично да дијалоге у њима обрађују књижевници и књижевно образовани људи. Само они су у могућности да

83