Nova Evropa

фикцији златне марке. Према томе, док трају ове данашње прилике, тојест док морамо да чекамо бар годину дана да наплатимо протувриједност извезене робе, ми немамо интереса да форсирамо наш извоз у Њемачку. Дапаче, нама конвенира да се тај извоз нешто смањи, тојест да не извозимо у Њемачку оне артикле које у другим државама можемо глатко да извозимо и наплатимо. Осим, наравно, ако би се нашло начина да се изравна велики салдо. Нијемци ће рећи, да тај салдо елиминирамо јачом куповином њемачких индустријских и других продуката. Али ми те њемачке артикле не требамо у већим количинама, тојест не треба их наша привреда, а држава нема за њих расположивих средстава. Кад би се извршила девалвација марке, ситуација би била утолико повољнија што бисмо њемачку робу могли куповати јефтиније; данас је, међутим, њемачка роба, с обзиром на високи курс марке, прескупа за наше прилике.

Ми имамо, дакле, сав интерес да што више извозимо у Њемачку. Па и да тамо подмирујемо наше потребе. Али нам се мора, прво, омогућити стварна дознака протувриједности извезене робе; и друго, њемачка роба не смије бити скупља него што је роба других држава. Ако се елиминирају ове по-

тешкоће, сви су изгледи да ће међусобна измјена добара опет постати интензивнија.

Ру. Иво Белин.

Pitanje Klaipeda-Memel,

Klajpedsko ili Memelsko Pitanje (Klaipeda je staro, istorijsko litvansko ime za Memel) zadobilo je, uslijed pooštrenosti njemačko-litvanskih odnos4, veliku važnost, Klaipeda je postala, po općem mišljenju, wosjetljivom tačkom za mir Evrope, Od strane Njemačke tvrdi se, da je stanovništvo klaj pedskog područja uistini njemačko, a samo područje da pripada po svojoj kulturi unutar granica Njemačke Države, kojoj zbog toga treba što prije da bude vraćeno, Od strane Litve tvrdi se, naprotiv, da je ovo područje stara litvanska maseobima, da je prije 500 godin& oduzeto iz litvanske cjeline i potome, kroz punih 500 gdodin4, bilo izloženo sistematskoj germamizaciji; a kada je ipak stanovništvo, napose po selima, uspjelo da kroz sve to vrijeme sačuva do danas litvanske nacijonalne osebujnosti, jezik, narodne običaje, pjesme, i nacijonalnu svijest, onda to mora biti najboljim dokazom da područje punim pravom pripada Litvi, Čitavo područje broji oko 150,000 stanovnika, ma 2.656 kv, kilometara.

169