Nova Evropa

нетост у свим правцима. Осим тога нам кажу и многи пријатељи, до чијег суда држимо, а који нису били више склони режиму него ми, да је сада у сваком случају и у свима правцима боље него што је било за последњих година. Само, је ли то услед стварних промена режима, или је можда зато што онако није могло даљег Могле су још доћи »тројке« и »петорке«, и интернације навелико, — а онда»...

Тешко да је наша политичка историја икада досегла тако ниску линију као под Јефтићевом Владом. Изборни го: вори Богољуба Јефтића у Београду, Дра. Драгутина Јанковића у Скопљу, и — надасве — Веље Поповића у Сарајеву (где је, у својству Министра Полиције, огласио велеиздајницима све оне југословенске држављане који буду дали свој глас за листу Дра. Мачека, иако је ова листа исто тако била озакоњена као листа његове Владе), бележе најдубљи пад, показују државничку мудрост наших министара и »вођа« на нивоу испод којега се дубље ићи не може; а »липицанери«< и остало учешће Драгутина Којића у новчаним трансакцијама наших нашичара, као и његово и његова друга Веље Поповића правно схватање и уредовање, остаће поуздано забележени у аналима нашег правосуђа и наше државне администрације као недомашни примери отсуства сваког осећања дужности и старешинске одговорности. Међутим, реакција на сву ту ужурбану делатност крагујевачких двојкаша, и њихових задругарских мудријаша, показује само да ова наша југословенска, а поименце она шумадинска, земља није физички могла дуже издржати притисак толике државничке проницавости и честитости оних на управи, па је напросто отпухнула владу која се наметнула била претендујући и уображујући себи да је на њу прешао дух убијенога Краља. Ишчезли су преконоћ, као лански снег, Јефтић и другови, и ми им се сада сви — на челу с »Ошишаним јежом« — смејемо и изругујемо (можда и одвише) као нечем што се никад више вратити не може. Али, да ли је све то још доста разлога, да с радошћу и с поверењем дочекујемо Владу Г. Дра. Стојадиновића, и да ли је у праву наш поштовани старији колега од »Обзора« (Г. Др. Дежман), кад већ досад види у њој несамо промену личности већ и промену система и режима2...

Сви смо ми знали, да се Јефтићева Влада, без ослона на

игде икога — попут мрачног небеског тела којему је нестало извора откуда му је долазила светлост, између неба и земље, — не може дуго држати. Али смо знали и то, да

за Јефтићем долази Г. Др. Стојадиновић. Ако се не варамо, он је био лични опуномоћеник Г. Аце Станојевића при преговорима за улазак радикала у Јефтићеву Владу, у којој је онда и остао. И знали смо исто тако, да није далеко од њега

219