Nova Evropa

расположен, као што су Хрвати и Срби, него је и црквенорелигијозан, и то с лицем према Риму. И тако, Словенце који, уосталом, живе сви на окупу — не треба дирати и бунити у њиховим границама и у њихову гледању на свет, они јесу, и биће, добри југословенски држављани, и чиниће нам част пред странцима својом западном цивилизацијом; али, то је уједно све. На другој страни, не треба допустити ни да они сметају нашем, српско-хрватском, нацијоналном развијању и међусобном споразумевању. Не може бити говора, теоретски, о три нацијонално или племенски равноправна компањона, који би имали да деле међу собом власт над овом државом: ова је држава, понародности ипојезику, српскохрватска (или хрватскосрпска), и с тога гледишта главно је »хрватско« или »српско« питање и његово повољно решење, а све остало долази у други ред. Примена формуле СХС у недавној прошлости показала је најбоље оправданост оваког схватања и гледања на наше ствари. Уосталом, мишљења смо да Словенцима наша целина треба да даје несамо све што им припада, према њихову броју и значењу, него и преко тога, — под условом да се не мешају у унутарње односе Србохрвата, који чине етничку основу и нацијоналну кичму ове државе. Другим речима, хоћемо да кажемо. — ако с теорије пређемо на дневну политику —, да улазак Дра. Корошца, и уз њега Г. Спаха, у Владу Г. Дра. Стојадиновића посматрамо с неповерењем, маколико да се ова садашња Влада разликује, на своју корист, од прошле Владе.

Пратили смо будним оком шта се ради код нас у поли: тици, још тамо од године 1918, и како се — и зашто — мењају владе. То није тако једноставна ствар, и већ вођење рачуна о броју министара претпоставља читав статистички апарат (садашњи Министар Трговине је, например, четрдесетиосми на томе месту, у уједињеној Југославији). Нама дакле цигла промена личности (маколико она била понекад од важности) мало каже, и ми тражимо објективне знаке да бисмо судили о променама режима. Зато питамо и код ове Владе: да ли се она, и у чему, разликује од политичких комбинација пре 6. јануара 1929, и каква је уопште данашња политичка ситуација наспрам партијског режима пре диктатуре, несамо што се тиче владе, него и у погледу опозиције (која је данас ванпарламентарна, али којој Влада допушта да постоји). С тога гледишта, ми морамо признати да нисмо велики оптимисти. Ми, додуше, и видимо и осећамо да се данас, под Стојадиновићем и Корошцем, слободније дише и слободније пише него под Јефтићем и Вељом Поповићем, да је политичка атмосфера погоднија, јер је попустила на-

218