Nova Evropa

за ову равнотежу, за ову »средњу линију«, писац је и иначе у свему, у унутрашњој као и у вањској политици, на културноме, социјалноме, и економскоме подручју. Одавајући признање водственим способностима Мусолинија и Хитлера (можда и с мало превише благонаклоности), отклања он њихову тоталитарну државу и т. зв. »О]елећзсћа ипа«. Њихову агресивном нацијонализму, уперену против досад деградованих словенских народа, супротставља Словенство. Идеја Словенства јесте онај велики оквир »с којим савлађујемо унутрашње тешкоће Југославије, приближујемо Бугаре, и стварамо могућност да једна велика држава свих Јужних Словена оствари начело: Балкан Балканцима« (стр. 9). Словени долазе! То је нов историјски факт: »У пробуђеном Словенству, Југославија је врло важан чинилац. Али, Југословенство као идеја већег реда тражи да и његови представници буду људи веће интелигенције, осећајности, и карактера. — У Европи треба бити Европљанин.«

Сасвим је природно, да Др. Стојановић полаже највећу важност на културно подизање и духовно уједињење, али признаје да »административна централизација у једној савременој држави није у стању ујединити духове« (стр. 23). Критикујући прошлост, у којој »владе нису тражиле толико сараднике колико су хтјеле да купују слуге«, он будућност Југославије види »у неисцрпном врелу енергија што га представља цео југословенски народ, у овој хармоничној разноликости особина појединих југословенских племена, у великом патријотизму, у међусобној толеранцији и поштовању признатих ауторитета« (стр. 32). »Југославију може извести на прави пут само јединственост у гледању на свет, на државу, верска толерантност, и дубоко нацијонално осећање« (стр. 29). Ми требамо један менталитет, »али сливање менталитета је спор процес, који углавном врше култура и економија« (стр. 52). — Изврсно је речено: »Тражимо једном људе за положаје, а не положаје за људе«, — само што се код нас у пракси и превише људи нуди за положаје!...

___ Ово је само неколико цитата, да се види правац у којему се крећу пишчеве мисли, оне мисли на којима би се имала оснивати наша политика. Али тиме нијесу исцрпене те мисли, јер у овој књизи је свака реченица мисао. Стил је збијен, јасан; види се да је писац ове мисли дуго носио у себи, и да је зрело промислио сваку реченицу прије него што ју је написао. Он би хтио, да овај његов прилог дискусији о државном програму послужи као увод за једну анкету о том питању. Но — да се послужимо пишчевим ријечима »има само један опробан пут који том циљу води, — TO је слобода штампе, збора и договора; али слобода са строгим и брзим казнама за оне који ту слободу злоупотребљују

227