Nova Evropa

samostalna nacijonalna država izgledala im je петобиса, пеdostižna, utopija, Žato ı nije bilo revolucijonarnih pokret4A, ili snažnije akcije za ocepljenje od Monarhije, čak ni za vreme Rata; ı da se Rat svršio negativno za Saveznike, Hrvatska bi i dalje ostala u okviru Austro-Ugarske, zadovoljavajući se »naбодђата« 1 рачупа и робједи stvaranja nezavisne države, U večitoj borbi protiv režima, bez plana i macrta za vlastitu upravu, Hrvati i prečani nisu dovoljno osećali državu kad su jednom prešli u Jugoslaviju, nisu osećali pravni poredak i autoritet vlasti, koje su sad imali da dele a ne da pobijaju, već su produžavali stav u kojem su se nalazili pod Monarhijom. K tome je pridošao uticaj katoličke Crkve, — koji je uopšte mnogo snažniji nedo uticaj pravoslavnog klera kod Srba, pa su postojeće razlike još produbene; stvarali se različni mentaliteti, koji su razdvajali sve više omo što se imalo zbližiti. Koje čudo da su, u takim prilikama, Srbi i Srbija izazivali nepoverenje Hrvat4 i Srb4-prečana, što je ponekad prelazilo čak u amtagonizam i surevnjivost ı prema pobedama srpskim u Ratu, Које је inače ceo svet priznavao i cenio. Tako, ni Srbi ni Hrvati nisu hteli žrtvovati ništa od svoje individualnosti, nego su je sve više isticali i njome se ponosili, blagodareći kratkovidosti svojih profesijonalnih političara i Sreškama, odnosno medoraslosti, zajedničke uprave,

Osećanje države, vlastite i zajedničke, nije se moglo dovoljno razviti u takim prilikama, Mesto da se — poput starih Atinjana — trudimo, da svoju otadžbinu mačinimo slavnijom i uredjenijom od onoga što nasledismo od svojih otaca, mi smo sve činili da ljubav prema mašoj državi prolanišemo i da je svedemo na minimum, takoreći ma stepen indiferemimosti. Ljubav prema državi kod nas meri se prema koristi koju od nje imamo, — intenzivnost naših simpatija raste u odnosu prema dobiti koju nam pruža, i obratno; a budući da se dobiti zadnjih godina smamjuju, to je u poslednje vreme znafno oslabilo i naše osećanje za zajednicu, Režimi koji se redjaju od Rata naovamo dcprineli su mnogo da se javni mteresi identifikuju s ličnim interesima, i da lica na odgovornim mestima i položajima ne prave više razlike izmedju onoga što je njihovo a što je državno, To izjednačavanje tudjega sa svojim ubilo je veru u pravednost državne uprave, oslabilo je uverenje da smo pred zakonom svi jednaki, i odstranilo je poštene ljude iz javnog života. Država je postala simvolom sile, koja se oseća u poslovima pojedinaca, isto kao i u odnosima izmedju pojedinaca i zajednice, Ali, kad državna vlast skreme s pravogša puta i pojavi se u ulozi zaštitnika jedne klase ili jedne stranke ili jedne grupe, na štetu dručih, onda ona nije više vrhovni arbitar i mije u mogućnosti da održava ravnotežu u društvu; neminovni su medjusobni sukobi, te oslabljena država postaje nemoćna i njena se vlast

Y

299