Nova Evropa

Ekonomski pregled, Podela prihod4.

Udružene u privrednom procesu, privredne se sile utroše ili translormišu dajući produkte, Konačni је rezultat privrednog procesa uvijek neki produkat, neka vrijednost, a naziva se »prihodom« {>»prinosom«), U nauci o narodnoj privredi razlikuje se više vrsta prihoda; mi ćemo ovdje govoriti samo o prihodu preduzeća.

Pitanje o podjeli prihoda postavlja se vrlo često na dnevni red u savremenoj privredi, i sve se teškoće naše ekonomske organizacije svode često па to pitanje, Ono je usko vezano sa klasnim suprotnostima našeg vremena 1 ozbiljno potresa čitavim našim današnjim društvenim sistemom. A ipak se čini kao da nema toga pitanja! Svi produkti preduzeća pripadaju samo preduzeću, pa otkuda pitanje o podjeli prihoda? ,,,, A pitanje se | ipak postavlja, Preduzeće nema u vlasti sve privredne sile, već uzima u zakup zemlje i zgrade, unajmljuje radnike i prevozna sredstva, uzajima novac za osnovne 1 obrine kapitale; a sve to treba platiti, Osma; toga, preduzeće mora platiti svoj dio državi, samoupravnim tijelima i socijalnim ustanovama, Plaća se po pogšodbi, po zakonu, ili po utvrdjenim tarifama, što unaprijed što po završetku posla; ali uvijek na račum prihoda preduzeća, očekivanih ili postignutih, Što ostane preduzeću poslije svih tih isplata, to Je njegov prihod koji predstavlja njedovu oštetu {za uložena sredstva) i zaradu, Taka je u praksi podjela prihoda. Ona se ne slaže sa pojmom podjele u našem običnom govoru, ali je ipak neka podjela.

U literaturi se često govor: o bruto (ukupnom) prihodu ioneto (čistom) prihodu, koji ostaje po odbitku svih troškova, Ali ovako rastavljanje prihoda nije ni malo jednostavna stvar, U svakom privrednom procesu ima mnogo prihoda i rashoda i oni ne padaju u isto doba; ima prihod4 koji se potroše i prije završetka procesa, a ima rashoda koji ostaju neplaćeni i po završetku (оба procesa, A sve ih treba uzeti u račun i prolongirati, ili diskontovati na isto doba da se mogu pravilno uporediti, To nije laka stvar ni u malom preduzeću kakvo je naprimjer težačko imanje od 10 hektara,*) A kako su

*) Radi jednostavnosti uzmimo da je sve to imanje posijano kuruzom. Ako tu rodi 15,000 kg kuruza vrijednosti po Din 0,60, onda je glavni prihod 9000 dinara, Ali to nije sav prihod, Dodju još: otočine, perušina, kuruzovina, tikve, zeleni kuruz, i koštan (stočna hrana), grah, grahorica; a u račun treba uzeti i vrijednost uložena neiscrpena djubreta, pa i odvodnih jaraka, puteva, i ograda, I rashodi su isto tako mnođobrojni: djubrenje, oranje i sjetva,

303