Nova Evropa

Каџбе ı listovi, Dizraeli, Gledston, ı Istočno Pitanje,

(»Disraeli, Gladstone and the Eastern Question, By R. W. Seton\Matson.« London, Macmillan, 1935.)

Prolesor Siton-Vatson nadodao je još Jednu svesku dugome nizu svojih prilog4 proučavanju istorije, Ovoča puta, knjiga se u prvom redu bavi Dizraelijem i Gledstonom; iako se tu radilo o sudbini balkanskih zemalja, engleske političke stranke nisu od vremen4 Kraljice Ane bile tako ogorčene jedna prema druSoj kao Sedamdesetih Godina prošloga veka usled Istočnog Pitanja, Ovde se autoritativno obara lešenda o Dizraelijevu sjajnom vodjenju spoljne politike, Dizraeli se čak prikazuje kao neznalica i imtrigant, kojega donekle izvinjava analogija s Irskim Pitanjem i nesposobnost nekih njegovih afđenata u inostranstvu. »Čini se«, piše Siton-Vatson, »da je njegovo neraspoloženje prema programu ustaša (u Bosni), u kojem je, dakako, agrarna reforma zauzimala važno mesto, proizilazilo iz straha da se ne bi stvorio precedens za irske agdrarne borbe,,.« Osim toga, njega su zavodili njegšov prema Turcima prijateljski raspoloženi predstavnik u Carigradu (Sir Henry Elliot) i britamski komzul u Sarajevu, koji Je smatrao da bi se »takozvani bosanski ustanak pre mogao nazvati invazijom band4 koje su otvoreno formirane u Austriji, Hrvatskoj, i Srbiji,..«

Ali glavni interes ove knjige leži u tome, što se je pisac mogao služiti dosad neobjavljenom tajnom prepiskom izmedju тизкоба Cara i kancelara Gorčakova u Petrogradu s jedne strane, i njihova poslanika u Londonu s druge, u doba Istočne Krize od 1875-8 godine, Na taj način je Siton-Vatson mnogo doprineo proučavanju istorije slovenskih narod4, gledajući u ličnosti velikog ruskog državnika grofa Petra Šuvalova stožer oko kojega se celo pitanje okretalo, Ozbiljna želja Šuvalova, da spreči neprijateljstva koja su ugrožavala dobre odnose izmedju Rusije i Engleske, jasno se ističe u više navrata; tako je, naprimer, pisao u februaru 1878: »Moje jedino nastojanje u poslednja tri dana bilo je da odložim eksploziju od strane britanskih ministara; dobiti jedan dan ili jedan sat znači možda sprečiti raskid izmedju obe zemlje«,

Zanimljivo je primetiti, da su se tri tako različita čoveka kao što su bili Šuvalov, Andraši, i Gledston, slagali u osudjivanju podele Bugarske, na koju je Rusija Berlinskim Ugovorom bila prisiljena da pristane,

Što se tiče Srba i Hrvata, Gledston je dugovao svoje shvatanje njihova položaja dopisivanju sa Štrosmajerom, Кој је smatrao da »nikad nijedam rat u istoriji nije poduzet iz pleme-

311