Nova Evropa

У истом смислу, Државна Хипотекарна Банка и Поштанска Штедионица, односно Аграрна Банка, имале би се преуредити тако да оне у појединим крајевима постану самосталне, те да се средства која притичу у једном крају употребе за кредитирање привреде тога краја. Нема никаква разлога да поједине филијале Поштанске Штедионице не постану самостални заводи, задржавајући уску колаборацију при дознакама из једног краја у други. Слично је и са Државном Хипотекарном Банком и њеним филијалама. Нешто је друкчије са Народном Банком, с обзиром на њену улогу при одржавању вриједности нацијоналног новца: по узору на Аустроугарску Банку, она би се морала тако реорганизирати, да у Загребу има своју поддирекцију, која би била углавном самостална у кредитирању привреде хрватских крајева; односно, у сваком центру аутономне јединице морала би имати такову поддирекцију, тако да се више не би могло догодити да при кредитирању неки крајеви буду фаворизирани.

С оваким преуређењем државе, допуштајући несметан развитак аутономних јединица, били би — по нашем дубоком увјерењу — елиминирани економски моменти Хрватског Питања, тојест престао би да дјелује главни разлог незадовољства Хрвата и других пречана на економском пољу. Поједини крајеви почели би да се боље развијају, јер би од народа изабрани представници у појединим крајевима имали у рукама највећи дио прихода и могли са њима располагати према упутствима својих бирача.

Изношено је са више страна да хрватски и други неки пречански крајеви, с обзиром на јачи развитак своје привреде а нарочито индустрије, имају у својој економској експанзији знатну компензацију за веће пореске терете, односно за мањи удио у државним инвестицијама. Међутим, ови нису свјесни таке своје економске премоћи. Њихове новчане заводе пустило се је да страдавају и пропадају а да држава заправо није ни прстом мрднула. Индустрија која се налази на територију Хрвата, а која своје продукте пласира и у друге крајеве, претежно је у рукама странаца, односно људи који немају осјећаја за нацијоналну ствар. Једино су ту хрватски и пречански радници, али су њихове наднице данас тако ниске, и они су толико искоришћавани, да у економском животу и не играју важнију улогу. Стога понављамо своје мишљење, да је економски напредак Хрвата и великог дијела пречана уопће унутар Југославије увјетован преуређењем државе у горњем смислу. Што прије они добију таково уређење, и што оно буде темељније и радикалније, утолико ће се прије средити несамо наше политичке него и наше еко-

номске и све друге прилике. Отк. Иво Белин.

336

Пе E O