Nova Evropa

сатеџапја Katarime IM »Putovanje iz Petrograda u Moskvu« od Radiščeva, i drušo, U otseku »Svetski Rat i godine pre Revolucije« ima još više prevoda nego u ramije vreme; tu su knjige: Miljukova »Ruska katastrofa« Martova (vodje menjševikA4) »lstorija ruske socijalne demokratije«, Nikolajevskog »Azef«, Romana Gulja o znamenitom teroristu i političaru Savinkovu, bivšeg ruskog poslanika u Pekingu Korostovca, i drugih. Ali najviše ima tu kmjiga i dokumenata koje su boljševici objavili protiv ruskih socijalista, četiri knjige ministra Spoljnih Poslova Izvoljskog, diplomatska prepiska o Carigradu i moreuzima, i tome slično].

U otseku »Revolucija« zabeleženi su: devet Mkmjiga koje su boljševici objavili protiv ruskih socijalista, četiri knjige o ruskim anarhistima, nekoliko knjiga o poslednjoj revoluciji, boljševičkih i amtiboljševičkih; medju iposlednjima nalaze se: »Crveni teror« nedavno umrlog Meljgunova (bivšeg osnivača i urednika welikog istorijskog časopisa »Glas prošlosti«), »Istorija Druge Ruske Revolucije« Miljukova, »Ruska revolucija i socijalistička imternacijonala« pokojnog Alkselroda, starog osnivača ruske socijalne demokratije. Od originalnih nemačkih dela spomenućemo ovde: »Istoriju ruskog gradjanskog rata« od Gurviča, i »Istoriju Ruske Revolucije« baruna Frajtaga-Loringhofena, posvećenu Februarskoj Revoluciji. O sudbini carske familije govore prevedene na nemački poznate knjige, sa francuskog Žiljara, vaspitača carevića Aleksija, i sa ruskog Sokolova, bivšeš suca-istražitelja, koji je za vreme Kolčaka vodio istragu po predmetu zločina ubistva carske familije i njenih pratilaca. Sa boljševičke tačke gledišta, o toj stvari prevedena je brošura nekoga Bikova: »Kraj carskog roda«. Belogardijska književnost o бтадјапсКкот ratu zastupljena je samo dosta tendencijoznom kmjižicom бепегаја Заћагоуа: »Češke legije u Sibiru«, Otsek o Revoluciji izgleda donekle nepotpun i slučajan, ali se može dopuniti iz drugih otsekA; tako, naprimer, u sledećem otseku daje se spisak 182 dela boliševičkih vodja i knjisa o njima, pa su tu navedena celokupna dela Ljenjina (kao i antologije iz tih dela, jedna čak u 12 wsvezaka), i pored toga 36 njeSovih posebnih knjiga i brošura i 2i knjiga posvećena njemu (većinom boljševičke publikacıje). Originalna nemačka radnja o Ljeninu jeste knjiga poznatog Filop-Milera »Ljenin i Gandi«. Od emigranata zastupljen je poznati romanopisac i publicist Landau-Aldanov sa knjigom »Ljenin i boliševizam«, Naprotiv, o Staljinu ima veći broj originalnih nemačkih publikacija: 17бједа да оп Као ličnost više zanima Nemce; tu su četiri Кобе тизјић разаса (ВоХапоу, Везедомзку, Езад Веј, 1 Tremašvili) ı tri nemačka pisca (Ljevin, Just, i Vindeke), Sam Staljin je zastupljen sa sedam iknjigA: to su njegovi govori, i slavno delo »Problemi ljenjinizma«. Trockog vidimo tu ma vrhuncu moći,

342

ORG O