Nova Evropa

данас квинтесенција питања женске еманципације, полазна тачка за њен нов и самосталан пут, — то је мета на којој ће она једном заувек престати да животари као лична и имовинска пертиненција мушкараца, а да обезбеди сва своја природна, лична, и друштвена права. Дати жени равноправност, значи дати јој природан положај у друштву, који јој припада и који је заслужила. Њен садашњи још увек потчињени положај не може бити вечан нити се може продужавати на исти начин, — он је тек једна фаза, један део гута у развитку ка напред, а тај напредак мора да нађе свој правни и мисаони оквир у друштву. Женине интелектуалне и физичке способности и капацитет њена развитка, усавршавања, и друштвене корисности, не смемо да ценимо једино по ономе што је она досад дала и постигла; треба напротив да водимо рачуна о свему ономе што би она могла да учини, кад би се потпуно независно, самостално, слободно, и са човеком равноправно, развијала. Све оно што она још није постигла, или што је лоше извела, — то је само слаб производ њена подређеног положаја у друштвеном уређењу, резултат друштва као целине, а не урођене и предестиниране инферијорности жене.

Права и истинска еманципација и равноправност жене у друштву може да се темељи једино на реализацији принципа стварне једнакости човека и жене, друштвеног бића уопште. Спорадични потхвати савремног феминизма иду тек ивицом главног проблема, често и ван њега. Њихова су решења парцијална и палијативна, па и резултати ефемерни; они не обухватају оно што је најбитније у целом проблему: да се жени радикално и прогресивно омогући прелаз из патријархалне потчињености у нову фазу потпуне друштвене самосталности и равноправности са човеком. Стога је кривица и до данашње жене за стање у којем се још увек налази. Док данашњи механизовани човек није, у пуној мери, ни човек ни машина, њена висост госпођа жена — модерна дама Двадесетога Века — много је штошта заборавила, или још није научила, иако веома брижљиво али сасвим произвољно и површно кроји своје програме и планове, без обзира на основне полуге и примарне факторе и силе које покрећу друштвеним животом у свим смеровима. Тако је блажено просањала и последице функција које је у економскопродукцијоном процесу вршила, или још увек врши, жена, те индивидуалне и колективне последице друштвене поделе рада, губећи из. вида да је права једнакост за жену само она економско стварна равноправност која укључује све друге једнакости, у позитивном и негативном смислу. То је досад бар најсавршенија етапа у развоју једнакости, адекватна највишем степену развитка друштвено-продуктивних снага,

354

~