Nova Evropa

и без обзира на њу су илузорни напори, нереалне и нереализоване жеље, сваког правог покрета за женска права. Јер живот и истина постају у највећој мери животом и правом истином тек онда када се од њих добије онај највећи ефекат — оно највише — што се у даном моменту може да постигне. Супротност и борба интереса у друштву није природна већ друштвена појава; а право само материјализује идеју друштва, или бар једног дела његова, о друштвеним односима, оно обично не врши друштвене измене, него их само санкцијонише. Али друштвени односи ждеру и људе и идеје и право: стварају и рађају нове односе, нове идеје, друкчије право, и свакојаке људе; мењају себе, све у себи и око себе.

Али, вратимо се к жени. Живот ствара, и човек ствара; и сваки од њих има своје потребе, законе, и жеље. Они се често не споразумевају, или се споразумевају тешко. И човек и жена желе да буду слободни, једнакоправни; па када то ипак нису, значи да је моћ, сем у њима, јоште и изван

њих. Ослободивши жену оне везе ван ње — а то је поглавито материјално-економска зависност од човека, лична необезбеђеност, — дајемо јој равноправност. Економска неза-

висност, самосталност, разграничењем материјално супротних интереса, ставља жену на исте ноге, на једнаку базу, као и човека. Људи су, данас, економски јачи и слободнији од жене; у томе је срж свих социјалних, а у извесној мери и личних, разлика и односа између мушкарца и жене. Разграничењем материјалног од сексуалног, ствара се равноправан положај међу половима: брак постаје правим браком, жена женом, а човек човеком. За праву равноправност жене потребна је, дакле, пре свега, економска самосталност, економска обезбеђеност. Али, тај проблем и није само проблем жене, — то је уједно и проблем човека; треба и њега економски ослободити, и од људи, и од средстава, која су му постала главном сврхом. Човек је циљ, сваки човек и свака жена; живот треба да удешавају ради себе. Променом материјалних односа настаје измена — преокрет — и у односима међу половима, између човека и жене. Постају, или постоји могућност да постану, потпуно равноправни, несамо правно већ и стварно, несамо лично већ и имовински. Природне разлике међу њима остаће и даље, деловаће специјалности њихове различне природе, нарочите конструкције, физијолошког механизма, и сексуалности; дапаче, још у јачој мери ствараће се могућности за развијање индивидуално-психолошких и физијолошко-интелектуалних особина појединаца, и једHOT H другог пола. Ту су, уосталом, својства која свакој је-

динки дају карактер и обележје посебне и самосталне индивидуалности. 355