Nova Evropa

Прогрес — сваки истински прогрес — значи напредовање, усавршавање, развијање унапред, ка лепшем циљу. Историја прогреса уједно је историја људског друштва, премда историја људског друштва није увек била прогресивна. Било је често враћања натраг, и све оно што је, или што је било, није увек онако како желе напредни људи; али је онако како је имало да буде. Стога треба сваком догађају, сваком делу, па и свакој мисли, тражити и наћи прави смисао, јер ништа није без узрочне везе. У историји напретка, и појединаца и друштва, има додуше враћања унатраг али нема повраћаја у раније стање, и оно што је било више се никад у истом облику повратити не може. И у животу и положају жене постоји прогрес, крај свих неприродних крикова фашистичких вођа, који желе да жени поврате »земаљски рај« враћајући је »природном позиву«, кухињи и колевци. То је додуше чудно, али разумљиво. Светом хара незапамћена економска криза, и као њена последица огромна незапосленост. Високи индустријализам жели да смањи продукцијоне трошкове, па мало мари за женин »природни позив«; али нацијонализам не може ћутке да пређе преко незапослених армија, он има да снизи број незапослених, па будући да не може да човека баци у кухињу, већ и ради тога што му требају ратници и војници, он мора повући жену, да би смањио понуду женске радне снаге. То, наравно, не значи да жена неће, касније, опет побећи из кухиње у творницу!... На другој страни, није каприс судбине или случај, него је прогрес историјског развитка, да је жена баш у овом нашем чудном и протусловном веку, у сумрак једног доба, ступила на праг свога новог живота, доспела дотле да учини и последње кораке и закорачи у потпуну једнакост са мушкарцем — да се с њиме коначно изједначи. Престали су многи знаци деловања женине прошлости, време је збрисало са њена лица маску страховитих горгона, иако она још увек, следећи историјску развојну линију својих права, није стигла коначној мети већ и даље, као досад кроз векове, каријатидски тегли свој део животног терета. Међутим, и при свем том, прави кључ и основна база проблема није више у међусобном односу жене према човеку-мушкарцу, већ у односу човека и жене заједно према економско-материјалним и социјално-културним основама друштва. И, као еминентно социјално-комплексни проблем, питање женине равноправности може да буде коначно решено једино претходним успешним решењем општих и основних економско-социјалних проблема, проблема заједничких и човеку и жени, проблема људског друштва и људског бића уопште.

Никола Тинтић.

356