Nova Evropa

socijalno-političko značenje, Revolucija, Која је kao krvav oluj protutnjila čitavom Rusijom, pokazala je sa nove strane dubokog i originalnog dela Čehova, nailazeći u njemu na nove crte, koje nisu bile zapažene ranije, Tužan stvaralački njegov lik postaje za nas firagični simvol teškog predrevolucijonarnog vremena, koje je izazvalo pošibao za stari poredak nesamo kod Rusa. Ali je Čehov, neumorno maštajući o novom, voleo to staro, ceneći njegovu tišinu i njegovu udobnost, onu mirnu lepotu koja je s njim odlazila zauvek, Zajedno sa Dostojevskim, on je verovao da će lepota spasti svet, i zato je bio tužan gledajući njeno uzmicanje i mestajanje i dolazak na njeno mesto onog nečeg novog i nejasnog, što je nosila sa sobom Revolucija,

Nibolaj Fedorov. Knjige i listovi, Ruska Revolucija i njene posledice.

II, Fernan Grenar (Fernand Grćnard),

Iza dužeg prekida nastavljamo našu seriju prikaza značaj. nijih dela o Ruskoj Revoluciji, i naročito o njenim posledicama (vidi »Novu Evropu« od jula i oktobra 1933), Ovog puta hoćemo da upoznamo čitaoce sa knjigom Fernana Grenara: »L_a Revolution Russe« {Armand Collin, Paris, 1933).

Iz ove knjige se vidi, da je autor bio u Rusiji za vreme Revolucije, u njeno poslednje vreme; vidi se, da poznaje ruski jezik i da je proučio i upotrebio ogromnu literaturu, Pored ove knjige o Ruskoj Revoluciji, napisao je Grenar dva velika беоgrafska dela o Tibetu i Visokoj Aziji, Na svakom se koraku oseća nepristrasan i ozbiljan posmatrač, koji ima i pravog interesa i smisla za svoj predmet ı nesumnjive simpatije za veliki i u patnjama i u pogreškama i u pobedama ruski narod.

Da se prvo malo zaustavimo na planu, na arhitektonici, takoreći, ove knjige: ona je podeljena na sedamnaest poglavlja, Prva tri poglavlja su kao neki uvod i predigra revolucijonarne borbe {>Autokratija«, »Društvo, njegova slaba ravnoteža«, »Liberalni pokret i revolucijonarna agitacija u XIX stoleću«); onda, drugi deo: Reakcija, Revolucija, ı Rat (»Revolucija 1905«, »Ugušenje revolucijonarnog pokreta ı neuspeh parlamentarnog pokušaja«, »Intermeco reakcije«, »Rat 1914 godine ı društvena inicijativa«, »Politika Carice i zavere protiv Nikole I«); treći deo sadrži ova poglavlja, posvećena godini Sedamnaestoj: »Martovski dani 1917 i abdikacija Nikole II«, »Privremena buržujska vlada i rasulo države«, »Kerenski i pokušaj kolaboracije izmedju staleža«, »Neuspeh kolaboracije i boljševički prevrat, novembra 1917«; četvrti deo: »Počeci Lenjinove Vlade«,

371