Nova Evropa

циљ и смисао свега усавршавања и сваког напретка живота. Економско тумачење и содцијолошко проучавање јесте исходиште за објашњење свих друштвених енергетских појава и њихових последица, међу којима човека — као носиоца индивидуалних и колективних акција и као средиште и мерило целог козмоса, — не смемо ни за часак да пустимо с вида. Ното заргепз није обичан посматрач, незаинтересован статист, — он свесно и живо суделује својим акцијама у процесу изграђивања, мењања, и усавршавања и друштва и самога себе.

Још је Кант казао, да тек мушко и женско скупа чине цела и потпуна човека. А данас су жена од човека и човек од жене удаљенији и раздвојенији него што су били иу самој првој фази свог историјског развитка! То је неопходан, иако на први поглед чудноват, процес друштвеног усавршавања. Друштвене покретне снаге одувек су деловале на целину, детерминишући деобу људског друштва, без обзира на род и пол. Обележавајући линију развојно-динамичког процеса и форму друштвеног склопа, апстрахујући од последица индивидуално-психолошких и физијолошко-конституцијоних диференцијација, и човек и жена — истина у различно доба и уз неке нужне модификације — пређоше многе и разнолике фазе; па ни за барјаком једнакости нису сви мушкарци ни све жене маширали суровом земљином кором ни истодобно, ни истим путем, ни на исти начин. Уопште, једнакост, без обзира на релативност и динамику самог појма те речи, није увек и за сваког била једнака и иста: она се јавља у безброј облика и има своје писане и неписане вечно променљиве законе. Мако посебни интереси и положај човека и жене у друштву нису апсолутни ни природно антиподни, ипак треба да имамо на уму — кад је реч специјално о жени и њеној равноправности — извесне специфичне разлике њена социјално-економског и правно-политичког положаја, које је у кодекс њених права (или неправа) убележио живот у свим својим варијацијама. Те разлике нису у сваком историјском моменту биле заједничке обим половима; а хетерогени положај у друштву и различите функције у економско-продукцијоним односима створили су и хетерогене интересе, те и хетерогене идеологије. При свем том, жену као друштвено биће, и као носиоца права и дужности, не можемо да издвојимо из друштвене средине, па да је посматрамо саму за себе, као самосталну јединицу, без везе са целокупном друштвеном стварношћу, коју једним делом и она сачињава; не смемо у њој гледати лик имагинарне жене, који — као идеал — живи у разиграној песничкој машти или голубињем срцу каквог нежног љубавника, или у манастирској тишини и самоћи. Њен положај није сталан, стацијона-

347