Nova Evropa

ран, ни довршен; и он је само продукт, одраз, сена, слика у минијатури — општег друштвеног стања и развитка. Друштвени односи, у својој целовитости, одређивали су и условљавали и облике и опсег индивидуално-породичних односа, и утицали су и на њихова схватања. Доследно, и у схватању проблема једнакости жене постојала је фаза фатализма, кад се — на одређеном ступњу развитка материјалне производње — држало, да је женин »природни позив« и положај непроменљива нужност, вечни декрет тужне судбине; и то је схватање пролазило кроз промене: кроз филантропску и хуманитарну етапу, док коначно није општи развитак друштва — на вишем, савршенијем степену свога напредовања отворено показао, да су и сва права и све функције женине у друштву, сем оних природних, економски-социјално детерминисани, и да социјални етос и поредак нису никакав мртви, укочени, предестинирани монструм, баш као што ни типови породица и породични односи не остају исти, и без обзира нато да породица не представља основну и просту социјалну јединицу.

У првој фази историје људског друштва — у примитивно-номадском и војничко-освајачком перијоду —, кад су живот и човек, у првом реду, зависили од елементарних сила природе и од физичке моћи, те кад никакав рад није у суштини носио специфично економско обележје, била је између полова остварена чисто природна подела рада, као једино могућа, корисна, и целисходна. Тада је, логично и конзеквентно, женин рад — као такав — био једнако цењен, једнако вредан, и једнако друштвено потребан као и рад мушкарчев, па је према томе и њен положај у друштву био потпуно слободан и равноправан; будући да није било економске премоћи, ни друштвене поделе рада као чисто економске категорије, односи међу половима, и у друштву уопште, били су природни, а њихове последице једнаке, и стварно и правно. Тек заменом природно-примитивне базе са напреднијом и савршенијом економско-материјалном базом, на којој су се даље израђивале и дизале нове историјске друштвене епохе, настајали су нови друштвени основи, па и нови породични — лични и имовински — односи међу половима. Тиме је уједно трансформисан и положај жене у друштву, који се сада оснива на економској, напреднијој и слободнијој, а мање природно везаној, бази. Жена, социјалноправно корачајући напоредо са својим економско-социјалним функцијама, иако не увек у истом смеру, са падом вредности њених првобитних функција у друштву падала је на нижи степен, и њен се правни положај срозавао на стање потчињености,

348