Nova Evropa

Крфска Декларација (од 200). августа 1917). = на коју се позива Пашић — прва је службена манифестација споразумне воље, изнесене од представника Србијанске Владе и Југословенског Одбора, дакле овлаштених заступника цјелокупног југословенског народа. У њој изјављују они приправност и одлучност, да се »троимени народ, који је по крви, језику, и осјећајима свога јединства, по континујитету и цјелини територије један... на темељу права самоодређења... уједини у једној слободној нацијоналној и независној држави«. Крфска Декларација установљује, да ће та држава бити уставна, демократска, и парламентарна монархија. Устав, што ће га донијети Скупштина бројно квалификованом већином, ријешиће питање о унутарњем устројству државе. Међутим, већином се предвиђа, да ће »Устав дати народу могућност да развија своје посебне енергије у самоуправним јединицама обиљеженим природним, социјалним, и економским приликама«. И ова декларација била је дјело компромиса, након дуљих расправљања и увјеравања. Код чланова Југословенског Одбора појављивале су се већ тада неке бојазни и страховања ради могућих настојања мајоризације од стране већине (племенске или нацијоналне), и они су ради тога тражили згодне изразе и оквире, како би се те зле слутње застијениле. С друге стране опет, требало се је чувати да осјетљиви и сумњичави спољни свијет, Велики Савезници, не замијете та страховања, баш онда кад је требало што јаче истакнути слогу и одлучност у борби за остварење једне нове државне скупине, којој је намијењено било да окупи сва јужнословенска племена. Све те биљеге страха и затајивања изнијела је у себи Крфска Декларација.

Уз њу се пропиње, као неко употпуњење, т. зв. »Париски предлог«, састављен — након вишедневних разговора — дне 22. марта 1919 у Паризу. Потписало га је (уз Цвијића и Трумбића) 17 представника Народног Вијећа, који су се тада налазили у Паризу. Овај је предлог значајан зато што тражи »за јединствену државу име Југославија«. Противан је савезној или сложеној држави: предвиђа јединствену државу, подијељену на управне децентрализоване јединице са широким самоуправама, које би имале бити основане на географско-економској подлози и способне за живот. Досљедно , томе, противан је управној централизацији, па и законодавној, у границама самоуправних овлаштења. Главни потписник и састављач Крфске Декларације и Париског Предлога, Др. Анте Трумбић, дао је у два наврата објашњења о разлозима којима су се руководили састављачи Декларације. У своме чланку »Неколико ријечи о Крфској Декларацији« (види »ВиЏенп Уопбочјаме« од 1. ХТ. 1917) вели он:

387