Nova Evropa

Што се тиче унутрашње организације, Декларација узима као начело најширу демократску слободу и потпуну једнакост у свим странама живота, а особито у погледу народности, политике, вјере, и грађанскога живота. Зато су Срби, Хрвати, и Словенци, који живе помијешани једни с другима и представљају под три разна имена једно језично и нацијонално јединство, проглашени једнаким и у најмањим ситницама... По принципу квалификоване већине, Конституанта ће требати да настоји изравнати, на основу међусобних уступака, разлике које би се појавиле између мањине и већине. Тако ће будући државни устав бити вјеран израз цијелог нашег уједињеног народа. Умјесно је да кажем, од колике је важности јединстнени устав за цијелу државу. Тим се искључује идеја конфедерације, т. ј. једног система по коме би се једна држава створила на тај начин, да разни дијелови приђу к њој као самосталне државе. Така федерација значила би сједињавање више држава које би имале право да уђу или да не уђу у заједничку државу, а и да из ње изађу кад буду хтјеле. То није оно што ми хоћемо. Нама се не ради о сједињењу више држава, него о уједињењу једног истог народа y једну јединствену државу, Као што има само један народ, тако нека буде и једна јединствена држава. Само тако моћи ће да живи један солидан организам, способан да осигура цијелом народу његове живстне, моралне, и материјалне интересе. Међутим, идеја једне јединствене уставотворне скупштине за цијелу државу не значи, да сви државни послови морају остати концентрисани у једном законодавном тијелу и повјерени само једној извршној власти. Идеја једне државе не повлачи за собом систем строге централизације. Држава може да постоји н онда и ондје, гдје се остављају надлежности средишњег парламента и средишњој извршној власти само послови спољне политике, и они послови из политике унутрашње који су апсолутно потребни за опстанак и развој државе као једног организма. Ови послови могу бити сљедећи: владалац, спољна политика и њени представници на

«страни, царина, народна одбрана, новац и заједничке финансије, саобраћај

— у колико се односи на интересе цијеле државе, трговина, ит. д.. У одломку: »Велика Србија или Југославија« вели:

Идеја Велике Србије била би партикуларистична, док је идеја Југославије идеја цијелог југословенског народа... И Србија одбија с нама заједно свако дјеломично ријешење нашег проблема. Ми нећемо да се он ријеши новим успостављањем Србије и Црне Горе, будући да ове државе не би могле да буду него вазали својих непријатељских сусједа, ако не бн хтјеле да се покоре аустроугарској диктатури. Ми нећемо да се ствара одвојена Хрватска Држава, јер ни она не би могла бити друго него једна нова Арбанија, искорншћена за туђе интересе, Ми нећемо ни дјеломичних проблема, као што су босански, далматински, истарски, и т. д.; него желимо да се наш српско-хрватско-словеначки проблем узима као једна органска цјелина, и да се на будућем Конгресу Мира тако и ријеши.

Како се види, добро промишљене ограде и према хегемонији »Велика Србија«,а и према будућим суцима на Конференцији Мира, која би имала ријешити многобројне проблеме што ће их довући собом конац Великога Рата.

388