Nova Evropa

Srednji stalež, baš zato što stoji na sredini izmedju radnika i poslodavaca, ima dodirnih tačaka i zajedničkih interesa i s jednom i s drugom grupom, Fašisti su ća obrnuli u kapitalističkom pravcu; ali socijalisti, da su bili veštiji, mogli su ба 1560 tako obrnuti u svom pravcu, Srednji stalež nije, kao proletarijat, lišen svojine; makoliko skromna, njegova je svojina dovoljna da održava u mjemu svojinski instinkt, ı zato su pretnje socijalne revolucije izazvale u njemu takvu paniku da je potrčao da traži zaštite u fJašističkoj diktaturi, Ali srednji stalež, baš kao i proletarijat, oseća potrebu ekonomske sičurnosti, On strepi da kapitalist-preduzimač, žudan sve veće dobiti i igrajući na sreću, ne upropasti celo preduzeće: u tom slučaju, srednji stalež ostaje bez službe koju je u preduzeću imao, i dubi uštedjevine koje je u preduzeće uneo. Ža razliku od proletarijata, srednji stalež hteo bi da održi kapitalističko preduzeće, ali pod uslovom da se ono vodi s više plana, pod nadzorom i jemstvom države, koja neće dati da kapitalist-preduzimač proigra, sa svojim bogdatstvom, egzistenciju i napore svog pomoćnog osoblja i imovinu svojih simnih akcijonara, Ali, baš zbog ove svoje težnje za planskom privredom i ekonomskom sigurnošću, srednji stalež mošao bi biti vrlo pristupačan dobro vodjenoj socijalističkoj propadandi. Trebalo bi samo da socijalisti manje naglašuju proletersku revoluciju a više objašnjuju korisnost koju bi od kolektivističke organizacije privrednoS života imao nesamo proletarijat nedo i srednji stalež.

Socijalistička engleska omladina razlikuje se od komunista podlavito u tome, što bi želela da u borbu protiv kapitalizma uvede, pored proletarijata, još i srednji stalež. Ali da bi se mođao načiniti zajednički front srednjeg staleža i proletarijata, mora se Žrtvovati teorija borbe klasa, koja se — u strogom marksističkom učenju — shvata kao borba samo8s proletarijata protivu kapitalizma, i mora se žrtvovati teorija diktature proletarijata, koja je nužna posledica tako usko shvaćene borbe klasa, U naknadu za te žrtve, proletarijat, udružen sa srednjim staležom, preobratio bi se od jedne revolucijonarne manjine u jednu većinsku stranku, koja bi u demokratskim državama тобја zakonitim putem postati gospodarem države.

Engleski socijalizam uvek se klonio klasno-proleterske ideolodije i revolucijonarnih metod4. U toj njegovoj duhovnoj nastrojenosti, posleratno iskustvo s nemačkom i talijanskom revolucijom samo ба je još više učvrstilo. Umesto borbe u dvoje — borbe kapitalizma i proletarijata, koju je predvidjao Marks, — predstoji borba u troje: borba kapitalizma, trećeg staleža, i proletarijata. Borba u troje završava se po pravilu time, da se dvojica udruže protiv trećega, — engleski socijalizam ne bi hteo da on bude taj treći.

| Slobodan Jovanović.

8