Nova Evropa

1) обје гошапа-ерореја u nekoliko knjiga, 2) odsutnost u njima jedinstva osnovne intrige; 3) odsutnost individualnog junaka. koji se zamjenjuje masom. gomilom, narodom, i 4) prisutnost nekolicine paralelnih pojedinih junaka, ili češće još parova junaka (»Tolstoj i evropska književnost«, »Vozroždenije« od 20, XI. 1935). To se naročito jasno vidi u francuskoj književnosti.

Neobično je interesantan i odnos prema Tolstoju savremenog čitaoca — stranog i ruskog, sovjetskog i emigrantskog. Početkom ove godine raspisao je književni fakultet moskovskog Pedagoškog Instituta anketu medju svojim slušačima, o temi: »Što nam daje čitanje klasika?« I revija »Kolhoznik« i »Novi svijet« donose pisma svojih seoskih čitalaca o savremenoj književnosti, pa nam to sve daje obilan materijal, da se možemo tačno upoznati s mišljenjem i ukusom savremene sovjetske omladine, »Kolhoznica« Klavdija Haritonova, naprimjer, 23 godine stara, piše: » Tolstoj je tako prekrasno prikazao osjećaje Ane Karenjine, da vjeruješ svakoj nješovoj riječi, — mučiš se dušom za Anu, A glavno je, da se Tolstoj mnogo bolje od Šolohova odnosi prema ženi svoga staleža. Njegova je Ana napredna, odvažna, te kida sa predrasudama čak u ono divlje vrijeme: ona se nije bojala ostaviti svog muža i otići sa сомјеКот Којеба моћ«, Kolhoznik V. Generozov, 29 godina star, kaže: »Ko zanima kolhozuika? __ ojstoj, Šolohov, Puškin ,..« 1 da opravda ovaj svoj »buržujski« ukus, odmah uslužno dodaje: »Bogat život zahtijeva bogatu kulturu«, Jedan student piše: »Tragedija gospodje Karenjine bezuvjetno je zastarjela; ipak je vrlo zanimljivo čitati o prošlom životu«. O samom Tolstoju, spomenuta Haritonova misli, da je on »potrebniji i dublji pisac« nego li Šolohov. Drugi student piše: »Meni se čini, da je Tolstoj snažniji od Maksima Gorkog«; ali odmah dodaje: »No nadam se, da će daljnje školovanje odstraniti ovaj pogrješni posled«, jer on dobro znade da Gorkoga snažno podupiru i državna Vlada i Stranka«. Poznati pisac Valentin Katajev neoprezno je napisao [u »Literarnim Novinama«), da je Tolstoj izrekao »najpametnije« mišljenje o književnosti, ali je odmah {u istim »Novinama«) javno opomenut, da je »пајрате је« бохопо о književnosti svakako »drug« Ljenjin ,...

Ovih je dana jedan ruski novinar, emigrant u Parizu, pregledao sva Tolstojeva djela u jednoj od rajonskih municipalnih knjižnic&, u Parizu, pa je pomno zabilježio sve opaske koje su čitaoci napisali na ovim knjigama. O »Ani Karenjini« stajalo je: »Sirota ženo! To je prirodna sudbina svih nas, koje smo shvatile svu šturost muškog srca ...« Ili: »Velika knjiga! Jevandjelje ljudskog srca. Tek žena će razumjeti, koliko je u njoj sve tačno „, .« Ili: »U ovoš mladog oficira ja bih se mogla zaljubiti; ali, zašto ovdje nema njegove slike? ...« O »Uskrsnuću«: — »Karakter Maslove je dosta čudnovat, Ona bi trebala

62