Nova Evropa

tosti i časnosti, pa ih nije lako uhvatiti ili otkriti, Treba stoga iskoristiti i ovu okolnost u prilog opšteg dobra, te nastojati da se — ma i po cenu pritiska na savest onih koji se kolebaju — razbude u glavama i dušama naših bližnjih pojmovi o moralnoj potrebi pošteno8 delovanja. Drugfim rečima, treba da samo društvo stvara oko sebe taku atmosferu koja će pojedince naterati da čine ono šio je pravo, ako ne iz vlastite pobude a ono iz straha од јаупоб тапепја, Ко г!је dovoljno duhovno razvijen da sam zna što mu e činiti, taj će možda živeti ı raditi poštenije i pravednije pod pritiskom almosfere oko sebe; a to je društvu, za prvi mah, dosta: da svaki u njemu uzmogne biti siguran i nesmefan, sve dok se etički nivo celine ne podigne, i dok ne prevagnu u društvu oni koji svesno traže ono što je dobro i pravo, Sa toga dledišta, najkarakterističnija i najosetljivija je almoslera na području politike,

Moralni nivo naše posleratne politike je, očigledno, vrlo nizak, Bez obzira nato kako je do toša došlo, može se mirne duše utvrditi kao činjenica, da u našoj današnjoj dnevnoj polilici prevladjuje tip šićardžije, modernog razbojnika, koji — pod maskom kulturna i napredna čoveka — stvara javno mišljenje i vlada raspoloženjem mas4, potpomognut od pokvarene i snobovske dnevne štampe, kojoj ništa više nije sveto i koja ide samo za senzacijama i za novcem, Oni obesno 1 bez ikakvih obzir4 ili skrupula prevrću i ispovrću stalno preko jezika lepe reči i bombastične fraze, koje nikada pravi rodoljub i idealist ne bi na taj način obesvećivao i tako bestidno upotrebljavao kao sredstvo za postizavanje prolanih ciljeva, Niti ih u tome može sprečiti ili obuzdati bilo kakva vlast, jer nema toga drakonskog zakona koji bi mogao do kraja osujetiti nepravdu i potrebu za nepoštenim i zlim delima; a naša sredina je tako još seljački primitivna, ili već palanački pokvarena, da nije u stanju nepoštenju i korupciji mnogobrojnih pojedinaca пазиргојефамш [ајапбе poštenjak4 i idealnih ljubitelja demokracije i napretka. Ima doduše i kod nas kritičara naravi i pojedinih propovednik4 morala i »poštenja u politici«, ali se njihov јаз бића kao glas vapijućeg u pustinji; i vrlo često — oni koji najglasnije viču i psuju, kad im se ukaže prilika, čine baš ono i onako isto kao oni koje osudjuju. Tu se dešava nešto slično kao, u celome svetu, sa takozvanim »Židovskim pitanjem«: ono što mi Nežidovi nazivamo židovskim mentalitetom, onaj potpuni nedostatak interesovanja za moralno značenje svakoga akta, na koji svakako češće nailazimo kod prosečnog Židova nego kod Nežidova, verovatno bi već davno nestao, iščezao iz ovoga svela, kad bismo mi Nežidovi bili bolji hrišćani. Kad mi prema Židovima ne bismo ispoljavali mržnju već nepodmitljivost, ne bi bilo Židovskog Pitanja, jer nas onda Židovi ne bi mogli »zavoditi« ili navoditi u iskušenje! Isto bi tako trebalo, kod nas, manje vikati na opštu korupciju, a više svojim vlastitim

99