Nova Evropa

životom i radom dokazati, da je se ne bojimo i da se nećemo dati od nje zavesti. Da, kad manje udobno pravo — živeti ne bi bilo teže nego pravo — бомог!...

Ovaj strahovito niski etički nivo naše sredine neće se moći podići sve dok naše javno mnenje ne bude veću cenu pridavalo čšestitosti i poštenju, Čestitost uopće ne nolira više, da tako kažemo, na našoj burzi životnih vrednosti; u tolikoj meri, da čak ni mnogi od onih koji po svojoj prirodi ne mogu drugo do da budu pošteni ne osećaju to više kao neko preimućstvo već kao nedostatak! Oni vide da ih je život gurnuo u stranu, da ih je pritisnuo uza zid, — osećaju se glupima i »nesposobnima« za savremenu životnu utakmicu, u svetu u kojem javnim mnenjem vlada gangsterski moral modernoga pljačkaša i pustolova. Kako se samo po našim novinama piše o raznim zločinima i nevaljalstvima, sa koliko divljenja i izvesnog priznanja medju retcima za takvu čestitost i životnu energiju! Isto tako, bez ikakve osude ili i kritike govori se u današnjem društvu o dogadjajima i radnjama koje pre niko nije usudjivao pravdati i braniti, sve ako Je sam u sebi i drukče mislio. Sasvim je obično danas, da se žena daje čoveku ne iz ljubavi već, u prvom redu, da bi dobila sredstava za svoje luksuzne prohteve; a druge joj žene još zavide, i otvoreno priznaju da bi i same tako činile, kad bi im se ukazala zgodna prilika, Slično je kod političara i radnikša па javnim položajima, — ovi služe često isključivo za ličnu korist i bogaćenje pojedinaca, i nikoga nema da tome stane na put. Ne preza se ni od pravdanja ı ublažavanja najstrašnijeg zločina: veleizdaje! Bila sam sama prisutna društvenim razgovorima u kojima se sa nečuvenom »irpeljivošću« i sklonošću za opravdanje tretirala tema o izdavanju svoje vlastite zemlje i svoga rodjenog naroda, da sam jedva mogla verovati svojim ušima. Odista, izgledalo mi je, da naše savremeno društvo ne može da nadje izvine samo za jedno: za nemanje novaca, — »Siromah, šta Je mogao da čini kad nema novacal« — kao da se na taj način ne bi mogao uzeti u zaštitu i ubica svoje majke! Naravno, da oni koji tako govore ne znaju šta govore; ali zar nije baš to najkarakterističnije za ovo naše vreme? ...

Nezahvalan je posao — to znam — danas propovedati, kako sve zlo, na kraju krajeva, dolazi otud, što nismo u stanju da se odreknemo bezbrojnih izlišnih stvari i »potreba« kojima smo dopustili da nas zarobe i da nam opsednu misli. Ali se moraju naći apostoli koji će, rečitim idealističkim argumentima, poterati djavola materijalizma iz duša onih u koje se uselio i koji ne vide više ništa drugo do novac ı obilje, te čija пехазипа ад ха posedom traži kudikamo više nego što je u stanju da proguta i da svari, Ta pohlepa za blagom i luksuzom na dnu su svake korupcije; a u pitanju je na koncu konca ipak tek — krzno za ženu ili ljubovcu, automobil novije marke, »otvorena kuća« na

100