Nova Evropa

Министарства, »да би подржавали погледе Царске Владе на бугарске послове«; и штампа пада у руке руског дипломатског агента. Као једна од последица оваког стања ствари, јавља се расцеп међу либералима: Петко Каравелов издваја се са својим радикалним елементима, док Цанков групише око себе бивше конзервативце. Цанков силази с владе, али му се »за почетак« (с руске стране) ставља у изглед 10—12 хиљада франака на име »личне помоћи«. Када је формиран »опозицијони тријумвират« — Цанков, Бурмов, Балабанов, ова тројица примају од Руске Владе већ по 40.000 рубаља годишње за своју политичку акцију. Они се обавезују чак и писменом заклетвом, како се види из писма руског дипломат“ ског агента у Софији Богданова, који маја 1886 јавља поверљиво државном секретару Гирсу: »Имао сам част да примим врло поверљиву инструкцију Ваше Екселенције, од другог априла, којом сте изволели да ми наредите исплату Г. Бурмову, Цанкову, и Балабанову, из бугарског Окупацијоног Фонда, по 40 хиљада рубаља на годину, почев од 1. јануара О. г, да би они издавали новине са циљем објаснити Бугарима праве њихове интересе, и да би агитовали у народу у томе смислу. Ја ћу се свакако држати наредбе Ваше Екселенције и предузећу све мере да би се сачувала строга тајна ове субвенције. Лист не сме да се коси у своме писању са погледима Царске Владе на садашње стање ствари у Бугарсксј и на будућност ове земље. Тријумвират је потписао програм и заклетву, да ће се стриктно придржавати оног што је у програму речено, без обзира нато да ли ће бити на влади или у опозицији... .« И током целога лета 1886, између руске дипломатске и војне агентуре у Софији и Министарства Спољних Послова у Петрограду водила се жива преписка, која се тицала с једне стране општег стања ствари а с друге стране појединих питања, нарочито промена у Бугарској. У том тајном раду разуме се да је учествовала и Руска Амбасада у Цариграду, мада је амбасадор (Нелидов) био увек вишемање резервисан. Занимљиво је споменути, да се Нелидов једном приликом осврнуо и на питање Македоније: »Питање о судбини Македоније, које нисмо решили, може да постане у нашим рукама веома драгоцено оружје за придобијање помоћи једне или друге народности, јер ће све оне морати

— ради постигнућа својих циљева — да траже нашу помоћ и заштиту«.

Међутим, завера у Софији сазрева: Богданов јавља Гирсу, веома поверљиво, дне 8. августа (27. јула по ст.) 1886: »Учесници завере, која има за циљ да збаци Кнеза, спремају се да изврше државни удар с помоћу Другог Пешадијског Пука, који има овде да замени Први Пук, одан Кнезу. Овај

365