Nova Evropa

дима Западне Цркве. И прве године владе Фердинанда биле су испуњене свакојаким, често крвавим, унутрашњим борбама. Иза упорних сукоба између Владе и опозиције, чије су се главне личности налазиле у емиграцији, поглавито у Русији, могла се лако назрети руска акција у прилог опозиције. Свакако су то били тешки и мучни дани бугарске историје. На те дане изливају сада веома занимљиву, често неочекивану па и сензацијоналну, светлост тајни документи царског Министарства Спољних Послова, који су недавна објављени у једној посебној књижици, те постали приступачни за историчаре и за јавност, под насловом: „Авантор русского царизма в Болгариин. Сборвик документов". (Москва 1935). На основу ових докумената изнећемо овде, укратко, главни ток догађаја онога доба у Бугарској, у вези с утицајем што их је на њих имала званична Русија.

Још пре државног удара у Пловдиву, цар Александар и руско Министарство Иностраних Дела гледали су с подозревањем на све што ради кнез Александар и што се дешава у Бугарској. Ту је све јаче долазила до изражаја лозинка »Бугарска за Бугаре«, одајући тенденцу одвајања Бугарске од линије руске политике, а тражења ослонца на Западу, и пре свега — на Аустрију. Неповерење и негодовање је расло, и — после Пловдива — Цар опозива из Бугарске своје представнике. Већ 12. септембра 1885 пише он генералу Обручеву, начелнику Генералног Штаба: »По моме мишљењу, требало би да ми имамо само један главни циљ, а тај је: заузеће Цариграда, да бисмо се једном засвагда утврдили у Мореузима, те знали да ће они бити стално у нашим рукама. Ово треба да буде наша тежња. Све остало што се дешава на Балканском Полуострву за нас је од другоразредне важности. Доста је било, тражити популарност на штету руских интереса, Словени треба одсада да служе Русији, а не ми да њима служимо...« Александра Батенберга, који је стајао на путу остварењу овог далекосежног програма, требало је што пре уклонити. И одиста је, још године 1884, Драган Цанков, вођа либерала и тада Председник кнежевско-бугарске Владе, поверљиво питао руског дипломатског представника Иоњина, »уколико би било згодно сасвим уклонити Кнеза из Бугарске, или би можда Царско Министарство Спољних Послова пристало на какву финансијску комбинацију, која би натерала Кнеза на промену политике према Влади»...« Будући да се радило о врло великим износима (два милијона франака), Царска Влада примила је прву варијанту: одлучено је, да се ради на збацивању Кнеза. Цанковљева Влада је и фактички ступила у службу руског Министарства Спољних Послова, а и бугарски јавни радници примају паре од руског

364

а