Nova Evropa

крви везано је са тешком моралном одговорношћу, а поред тога оно може само да ојача Намесништво и да послужи као добар изговор за повећање оног притиска под којим садашњи управљачи држе бугарски народ... .« ; Руски посланик Хитрово служио је дакле, као стална веза између појединих завереника. Тако, например, 4. фебруара 1887 он телеграфира министру Гирсу: »Бендерев и други официри моле да се саопшти Грујеву, да је његово присуство овде у најближе време неопходно, ради успеха посла«. Гирс је забележио на телеграму: »Ово ће бити саопштено Грујеву, који је ових дана отишао у Одесу«. Иза тога следила је подробна депеша Хитрова, у којој је изложен детаљан план устанка; на том извештају свога представника у Букурешту, Цар је написао: »Дај Боже, у добар час«. Устанак је најзад избио у Силистрији, па се пренео у Рушчук и друга места Подунавља. Устанак у Румелији није избио. 28. фебруара Хитрово јавља: »Гарнизон у Силистрији устао је, али му недостаје муниције; можда би се могло одмах упутити у Унгени жандармеријском капетану Буркову за мене сто хиљада фишека за пушке берданке, — можда бих нашао начина да их експедујем румунском железницом...« А у извештају од 2. марта Хитрово описује ток борбе, и његов закључак је следећи: »У најгорем случају, то ће бити огроман протест против незаконите владе. Благодарећи мојим одличним везама са Братјану, ја сам потпуно обезбедио наше присталице сваких ограничења од стране румунских пограничних власти«. На овом месту извештаја Цар је написао: »То је веома утешно...« И у даљим својим депешама Хитрово је приказивао развој акције »започете у Силистрији«, која »расте«; али је завршетак и ту био жалостан: »Сад сам добио депешу из Ђурђева: устанак је угушен, емигранти су ухапшени, сутра ће бити стрељани ...« Цар је дописао: »Жалосно«. Истина, Хитрово је тешио Петроград: »Доћиће време и за софијске ниткове, само треба много стрпљења«; нашто је Цар опет приметио: »Дај Боже«. Гирс, у депеши коју шаље у Букурешт, овако цени догађаје: »Ваше јучерашње депеше веома су нас растужиле. Употребите сав свој труд да бисте олакшали судбину несрећних жртава устанка. Будите нарочито опрезни у Вашим корацима, чак и у односима са Братјану, јер сумњам да би се могло у њега поуздати. Исто је тако Амбасадор у Цариграду био јако забринут да ће се руско учешће открити. Међутим, преки суд заседавао је и по кратком поступку осудио на смрт Узунова и друге усташке вође, који су одмах и стрељани. На извештају о овом жалосном догађају, Цар је написао: »Проклети регенти, кад ли ће доћи ред и на њих!«...

370