Nova Evropa

strada Evropa. Ferero je razotkrio nesamo mitos i legendu Вопарагје (Којеба karakteriše kao viteza srednjeg staleža, koji je hteo da ima svoga Aleksandra Velikog ili Rolanda), već je ukazao i na osnove dubokog nereda i velike nesigurnosti izaг мапе тизепјет пасеја Јеб тппози 1 zloupotrebom granica sile, — što se sve nalazi koncentrisano u poznatom pismu Direktorijuma Napoleonu (od 7. aprila 1797), u kojemu Ferero nalazi »ključ cele istorije XIX stoleća«.

U čemu je to znamenito pismo od 7, aprila 1797? — Revolucija, prema tome pismu, hoteći da silom nametne italijanskom narodu slobodu i svoja načela, služi se sredstvima koja su u dijametralnoj opreci sa samim načelom na koje se ona oslanja, tako da se ona strmoglavljuje u protivnost sa samom sobom, u kojoj, konačno, i pogšiba. Ferero to zove »democratie a rebours« ({»naopaka demokralija«), u kojoj je »suvereni narod rob vlasti, koju je trebao da stvori«, Jer »vlast« —- kaže Ferero — »ne može da биде регтапешпа пебаслја načela koja nju čini legalnom, a da ne izazove opšte pomeranje duhova; da ne postavi umetnost, književnost, religiju, filozofiju, moral, običaje, pravo, politiku, rečju čitavog čoveka u protuslovlje sa samim sobom, ı društvo u nemogućnost da sebe зато ирогпа«. Medjutim, ovaj se fenomen danas ponavlja gotovo svugde па Zapadu, gde »se množe vlade koje smatraju da mogu da žive krnjeći svakoga dana načelo koje bi trebalo da ih opravdava, koje sprovode metafizičku avanturu Revolucije: fašizam, nacizam, boljševizam, proizilaze iz pisma od 7. aprila tog skrivenog ključa istorije Devetnaestog Stoljeća .,,« Godine 1914, kaže dalje Ferero, Evropa je znala da prekine to stanje, te da ponovo prizna, da su granice sile nerazrušive, svesna da »zloupotreba sile ne terorizuje samo nesrećnu žrtvu, već još i više onoga koji je vrši«, Tako je bilo sa »konstruktivnošću« Tajerana, koji je tvrdio: da je »prva potreba Evrope, da se zauvek protera misao, kao da se mogđu da postignu prava samim tim što se osvaja; i da se učine svi napori, da bi se oživeo sveti princip legitimnosti, iz kojega potiču red i sigurnost« ..,. Medjutim, 8odine 1914 taj princip Je ponovo zabačen i zaboravljen, ı čovečanstvo ponovo pada u ponor, jer nije u stanju da razlikuje zakonitu vladu od nezakonite vlade i od granice sile, bez čega nema opstanka našoj civilizaciji, Čovečanstvo, usled toga, boluje od straha, koji је obuhvatio isto toliko žrtve zloupotrebe sile koliko i one koji silu zloupotrebljavaju, Evropska civilizacija umire od straha: — »Civilizacija nije drugo do borba protivu straha, pa prema tome i protivu zloupotrebe sile, Civilizacija je škola odvažnosti, koja uči ljude kako imaju da ukrote svoj imaginarni ı stvarni strah; i čineći ih odvažnima, ona im kazuje kako da ne zloupotrebljuju strah koji im stoji na raspolaganju«.

397