Nova Evropa
Nikola Pašić. (Poo don desetogodišnjice smrti,
Nikola Pašić, koji je rodjen 1845, a umro 1926, učestvovao je u javnom životu više od pola veka. Do Svetskog Rata, on je pripadao srpskoj istoriji; a od Svetskog Rata, jugoslovenskoj. O njegovoj ulozi u jugoslovenskoj istoriji još se ne može govoriti s potrebnom tačnošću, jer najvažniji dokumenti još nisu izašli na videlo. Njegova uloša u srpskoj istoriji, medjutim, u svojim 'osnovnim crtama, vidi se već sada jasno, i o njoj se može doneti dosta siguran sud.,“)
1
Pašić je izabran za člana srpske Skupštine odmah posle Berlinskog Kongresa, Već 1881 on je osnovao Radikalnu Stranku, kao protest seljačke mase protiv birokratskogs centralizma, koji je trajao u Srbiji već decenijama, Seljačka masa se s mukom privikavala tom sistemu, i od vremena na vreme davala je oduške svom nezadovoljstvu u pokretima skoro revolucijonarnim, Umesto ovih perijodičnih pokret4, Radikalna Stranka htela je da počne stalnu borbu protiv birokratskog sistema i u štampi i u parlamentu. Vodjena i organizovana njome, seljačka masa trebala je da postane glavnim činiocem političkog života Srbije. Ovakva klasna seljačka stranka mogla je, ali nije morala, doći u sukob s vladaocem, Sve je zavisilo od takta njenih vodja i od takta vladaočeva, Takt nije bio glavna vrlina ni tadašnjeg vladaoca, Milana Obrenovića, kojemu još nije bilo trideset godina, a ni radikalnih vodj4A, koji su takodje bili mladi ljudi, Pašić, najstariji medju tim vodjima, nije učinio ništa da se izbegne sukob izmedju kralja Milana i radikala; posle kratkog vremena, izgledalo je da se radikali više bore protiv prerogativa Krune nego proliv birokratskogš centralizma,
U trenutku osnivanja Radikalne Stranke, narodna vojska činila je glavni deo oružane snage Srbije, Organizovati seljačku masu kao stranku opozicije, bilo je skoro isto što i odvojiti narodnu vojsku od vladaoca. Obezoružan u bukvalnom smislu reči, on bi se morao predati na milost i nemilost radikalnim vodjima. Popularan kod seljaka, Pašić je držao da je on stvarni 6ospodar narodne vojske, i da stoga ne mora biti prema Kralju popustljiv.
*) Ovaj članak je napisan za časopis »The Slavonic and East European Review«, koji izlazi u Londonu (pod uredništvom Dra, Sitona-Vatsona) u iromesečnim sveskama, te koji će ovaj članak doneti januara 1937.
“
Uredništvo »Nove Evrope«.
381