Nova Evropa

koji je pokretao dogadjaje, i ništa ne bi bilo dalje od istorijske istine, nego pretpostaviti da je austro-srpski sukob bio plod njegove smišljene akcije, kao naprimer onaj sukob koji je izbio izmedju kralja Milana i srpskog seljaštva, Austro-srpski sukob nastao je ubrzo posle promene dinastije u Srbiji. Važno je uočiti, da sukob nije imao za polaznu tačku ni bosansko ni jugoslovensko, već makedonsko pitanje. Drugim rečima, nije Srbija dala Austriji povoda za nezadovoljstvo time što je osporavala njen režim u Bosni ili što je podbunjivala njene jugoslovenske pokrajine, nego je Austrija davala Srbiji povoda za strahovanje svojim stavom u makedonskom pitanju. Austrija je stavljala Srbiji na znanje, da je namerava odbiti od Makedonije, isto onako kao što ju je na Berlinskom Kongresu odbila od Bosne i Hercegovine, Ona se protivila zavodjenju relorama baš u onom delu Kosovskog Vilajeta gde su reforme, хђоб агпашактћ zulum4, bile Srbima najpotrebnije, Ona je obeležavala ceo Kosovski Vilajet kao svoju sferu uticaja. Na taj način ona bi obuhvatila Srbiju i s južne strane, kao što ju je već bila obuhvatila sa zapadne i severne, Što se tiče Bugarske, kojom је Srbija graničila na istoku, Austrija je tu državu neprestano vukla na svoju stranu. Izgledalo je da bi Austrija htela da Srbiju potpuno opkoli, i da joj spreči svako proširenje Sranica,. Srbija je trebala da ostane »Mala Srbija«, okružena odasvud austrijskom teritorijom, austrijskim »okupiranim oblastima«, austrijskim »sferama uticaja«, austrijskim saveznicima.

Zategnutost koja je nastala izmedju Austrije i Srbije u makedonskom pitanju, trebala je da bude, ali nije bila, ublažena pregovorima o zaključenju novog trgovinskog ugovora. Austrija je postavljala zahteve kakve ranije prilikom zakijučivanja trgovinskih ugovor4 nije postavljala, i kakvi dotle uopšte nisu bili uobičajeni pri pregovorima o trgovinskim ugovorima. Ranije, za carinske olakšice koje je činila srpskoj poljoprivredi, ona se zadovoljavala carinskim olakšicama koje je Srbija činila njenoj industriji, Sada je, pored carinskih olakšica, tražila za svoju industriju prvenstvo pri državnim nabavkama Srbije, i to naročito pri nabavkama za vojsku. Srpska Vlada nije bila protivna da u načelu prizna pri državnim nabavkama prvenstvo austrijskoj industriji; ali se bojala da specijalno nabavke za vojsku učini zavisnim od te industrije, U tom trenutku, Srbiji su vojne nabavke bile potrebne zbog rata koji se mogao otvoriti oko Makedonije; kako je onda Srpska Vlada mogla staviti te nabavke pod nadzor baš one sile koja se najviše protivila srpskom nadiranju u Makedoniju!...

Iz pitanja o zaključenju trgovinskog ugovora izrodilo se, dakle, jedno političko pitanje, i 1906 došlo je do carinskog rata izmedju Srbije i Austrije, Srbija je tražila, i u izvesnoj meri i

384

O SRO A