Nova Evropa

kaddod bi se Milan, zahvaljujući slabostima svoga sina, pojavio ponovo u Srbiji, Pašić bi ponovo prelazio u opoziciju, i čak mu se dešavalo da ponovo dolazi pred sud kao noprijatelj dinastije, S drugče strane, bio je u svako doba spreman na kompromis s kraljem Aleksandrom: ako bi samo Aleksandar opremio oca preko granice, Pašić mu je u svim drugim pitanjima činio ustupke, koji su ponekad izgledali preterani, Pašić je optuživan od pristalica dinastije Obrenovića, da u ličnosti Milanovoj ruši dinastiju Obrenovića, koju u ličnosti Aleksandrovoj samo prividno podržava,

U stvari, Pašićeva politika prema Milanu i dinastiji Obrenovića tačno je odgovarala željama Ruske Vlade. lako rešena da Milana po svaku cenu isključi iz srpske politike, Ruska Vlada još nije pomišljala da obara Aleksandra, za koga se nadala da će se u toku vremena osloboditi očeva uticaja. Posle Milanove smrti (1901), Ruska Vlada je naročito izgledala voljna da podrži Aleksandra; zato je tada i Pašić imao prema njemu vrlo pomirljivo držanje, iako je njegov položaj, zbog ženidbe s Dragom Mašin, bio u zemlji vrlo slab, Zavera oficira, koja je 1903 stala Aleksandra glave, sklopljena je bez Pašićeva učešća; konačni udar dinastiji Obrenovića nisu zadali radikali, nego predstavnici one iste stajaće vojske koju je kralj Milan ustanovio kao odbranu od radikalizma,

III

Pod novom dinastijom Karadjordjević4, Radikalna Stranka s Nikolom Pašićem bila je skoro stalno na vlasti, U toku svoje borbe s kraljem Milanom, Radikalna Stranka bila je svela svoj program na ovo: oduzeti od Krune sva sredstva pritiska na biračko telo, i dovesti je u takav položaj da mora uzimati ministre iz skupštinske većine, Le roi rčgne el ne 6боцverne pas, Nesamo Milan, nego ni Aleksandar nije pristajao na strogu primenu parlamentarnog režima, Petar Karadjordjević, naprotiv, ostao je do kraja svoje vlade veran parlamentarnom režimu. Na taj način, glavna tačka radikalnog programa bila je ostvarena, te u unutrašnjoj politici nisu više bila otvorena nikakva velika pitanja,

U naknadu zato, otvorila su se mnogo teža i opasnija pitanja spoljašnje politike, Austrijske težnje na Balkanu došle su u opreku sa srpskim interesima, i Pašić, koji je krajem XIX veka vodio borbu protiv Obrenovića, imao je početkom XX veka da vodi borbu protiv Austrije. Od partijskoš borca, on se pretvorio u nacijonalnogš borca.

Da bi se razumela Pašićeva uloga u austro-srpskom sukobu, treba pre sveđa, ma i najkraće, izložiti u čemu se taj sukob sastojao. Makoliko bila važna Pašićeva uloga, on nije bio taj

383