Nova Evropa

Това Европа

Књига ХХХ. Број 1. 26. јануара, 1937

Omladina, sebi i o sebi,

O nama govore, pišu, raspravljaju, — nato se polužiti ne možemo. Mnogo o nama govore; sami o sebi najmanje Bovorimo, O sebi govoriti, neugodan je posao. Pa ipak, moramo. To je naša dužnost; ko Javno radi, mora javno ı da govori Mi smo бепеracija od sutra, a sutra je tako blizu kao ı danas. Stoga treba da progovorimo Još danas,

»Mladost — ludost!«, govorahu stari, Mi take stare i zastarele maksime o mladima u celosti obaramo; oprovrđavamo ıh životom svojim, Nije nam ni drago ni žao, ali je tako... »Na mladjima svet ostaje«, gde mladost, tu radost, veselje, smeh, pesma. Je li tako? — Pitanje bez odgovora, ili sa bezbroj različitih odgovor4, Život plače u nama, — rasplakala se tuga mladenačke boli, A nema slanije suze, ni Borče boli, ni veće tuge, od mladosti bez mladosti! Jer ničija mladost nije prošla tako brzo, tako rano, tako bolno i tužno, kao naša, Alina dnute tuče leži zrno čistog, vedrog optimizma. A što je mladost naša bila takva, što je prohujala mimo nas, nismo mi krivi, Tek stupismo u Život, istom zakoračismo jednom nogom u nj: primismo 8a u nasledstvo onakva kakav Je —: krvav, gladan, razrušen, prazan, mutan, u dalekim perspektivama ,,,

Ni oca svoga na rodjenju nismo videli, — bio je negde na svetskoj klanici, Ni majke svoje milovali nismo, —-· radila је negde van kuće, I pre smo čuli pušku od reči majčine. Sinovi smo rata, deca Slada, aprovizacije, — žrtve sile i nasilja; generacija smo koja u sebi nosi, i na sebi oseća, sve suprotnosti svoga vremena, Svedoci smo ratne i poratne Evrope, — jednog shrhanog, ротизепов, kompromitovanog, i kontradiktornog veka, Ro-

jeni, odgojeni, i odrasli, u barutu velikog Rata, u krvi dosad najkrvavijeg ljudskog klanja, još i danas brišemo sa sebe krvave mrlje otaca naših, Odupiremo se jučerašnjem i današnjem danu; na raskrsnici, u dvoumici, vezanih ruku, zamagljenih vidika od dima i magle našega veka, Sve je oko nas lažno, s maskom na, licu,., I sada, kada vladaju zbrke nad zbrkama, kad su svi planovi, sve konferencije, i svi paktovi, sve teze i teorije i svi programi, mrtav papir, puste varke, — računamo samo sa Živo-

7