Nova Evropa

kongenijalnosti sa glavnim junakom, Još i izrazit dramatičarski dar udružen s poznavanjem dramske tehnike i dramaturškim iskustvom uopšte, Gospodja Kunjina je, zatim, otežala sebi još više svoju tako tešku zadaću naročitim poštovanjem prema ličnosti svoga, junaka, te strahom da se ne ogreši o istorijsku vernost materijala, Istorijska vernost potrebna je za pisanje istorije, mno8o manje za umetničko delo, a ponajmanje za dramu i pozornicu. Tako smo dobili »niz fakata i doživljaja« iz Puškinove biografije, poredjanih u dvanaest slika, ali niti dovoljno niti »fatalno isprepletenih u čudno tragično klupko«, Zato ni ova »biografska drama« — kao tolike drage — nije uspela, iako je književno i bez pretenzija napisana, prigodno — za proslavu Puškinove Stogodišnjice u Zagrebu, Kritika naših dnevnih listova ju je, medjutim, brutalno otklonila, načinivši od cele stvari, bez potrebe, društvenu senzaciju (da ne kažemo, »ајеги«).

Gospodja Kunjina-Aleksander je, u najgorem slučaju, precenila svoju snađu, neodmerivši unapred teškoće sebi postavljeno8 zadatka i zamašnost problema, To je dopušteno svakome piscu, pa i 8ospodji Kunjini-Aleksander, pogotovo u »zanosu što da je kao Ruskinja osetila za Aleksandra Puškina« povodom njedove Stogodišnjice, Manje je razumljivo, da Uprava Zagrebačkog Kazališta, sa svim svojim rediteljima i dramskim stručnjacima, nije mogla predvideti i oceniti uspeh, ili neuspeh, ovakog komada, pa se postarati da za Puškina priredi proslavu bez ovake disonantne note, neugodne i za pisca i za nju samu i za općinstvo, Zar ne bi bilo prikladno, naprimer, da se je ovom prilikom čula sa pozornice našega teatra izvorna reč samoga Puškina? Medju zanimljivim dramskim nasledstvom Puškina nalazi se, koliko znamo, genijalna tragedija »Boris Godunov«, za čijeg glavnogš junaka Kazalište ima idealnog interpreta {G. Dujšin); da i ne govorimo o prvorazrednim muzičkim tvorevinama sa Puškinovim tekstom {[»Boris Godunov«, »Evgenij Anjegin«, i druge), koje smo već toliko puta, odlično priredjene i prikazane, slušali u Zagrebu, Medjutim, mi potpuno saosećamo sa našom Kazališnom Upravom kad se radi o domaćim piscima, i znamo koliko je potrebno obzira i takta da se zadovolji i izmiri narodni ponos (»domaća drama«!) i — kazališna blagšajna. Zato ne smatramo da je učinila boš zna kakav greh ni davanjem ovođa »Puškina« povodom proslave, Koliko puta smo imali prilike gledati i »gutati« mnogo lošije domaće stvari, s mnošo manjim izgledom na blagajnički uspeh! .,,

Ali, ako već treba nekome priBovarati povodom ove predstave, najveća zamerka pala bi svakako na našu dnevnu štampu i njene kazališne kritičare, koji su »Puškina« gospodje Irine Kunjine-Aleksander dočekali — ko bi znao iz kojih razloga upravo dušmanski, i jednostavno ga rastrgli, Sudeći po merilu

175