Nova Evropa

Za radnu demokratiju. (Pogrešna alternativa: fašizam—komunizam,)

Qui bene distinguit, bene docet. Potrebno je dobro razlikovati, da bi se moglo nepristrasno gledati na stvari, koje zagriženi partizani i zaslepljeni pristaše savremenih političkih autokracija i diktatura zaoštravaju do krajnosti i teraju u apsurd, nedopuštajući nikome da se opredeli za zlatnu sredinu, ili da pokuša suprotstaviti drugo mišljenje od njih prodlašenim dogmama. Tako je danas najpopularnija alternativa u pogledu političkog opredeljenja: fašizam-komunizam, koja se postavlja tako kategorično kao da van toga dvoga ne postoji nikakvo drugo moguće uverenje, — tertium non datur! Tako gdovore, i to propovedaju, protivnici slobode i demokratije i s desna i s leva, Tako govore i mnogi dobronafnerni ljudi, koji ne umeju da misle u složenijim predstavama, pa stvari uproštavaju i uopštavaju. Tako govore, napokon, i oni koji znaju gde treba pritisnuti osetljiva mesta malogradjanina i seljaka. Svesno ili ne, ovu dilemu: »Ili fašizam, ili komunizam«, postavljaju i otvoreni ili prikriveni reakcijonari, svi oni koji su u suštini za poredak koji održava fašizam, kao i mnogi koji se smatraju naprednima, čak levičarima, U svesti većine, to su i jedno i drugo diktature: diktatura buržoazije, bogate gospode, naspram diktature proletarijata, sirotinje, solać&, Kad se ima u vidu da su od pamtiveka vladali imućni, onda je prirodno da se običan čovek, po sili inercije, lakše opredeljuje za ono što je bilo i što zna nego za nešto novo; pogotovo ako taj običan čovek nešto ima i može da izgubi, Dilema »fašizam ili komunizam« računa na tu ljudsku naviku i ona je eksploatiše u korist održavanja onoga što postoji,

Španski filozof Ortega-i-Gaset dobro je primetio, da je svaka masa konzervativna, da ne voli da menja, Desnica je u tome pogledu mnogo bliža masama nego levica, Desnica se koristi navikama, tradicijama, sentimentalnim talozima u duši običnoga sveta: ona deluje kao ulje na talase, ona umiruje i stišava, ona uspavljuje, Levica radi obrnuto: ona plaši, uznemiruje, uzburkava, apeluje na bolji ali manje razvijen deo ljudske duše, — ona budi. Kad nisu ideološki izradjeni i dovoljno obavešteni, kad slušaju samo svoje uspomene iz detinjstva, kad sleduju svojim navikama, ljudi su više skloni onome što znači fašizam, sa svim njegovim obeležjima u nacijonalnom, verskom, pa i klasnom, pogledu, nego kakvoj korenitoj promeni, koju uz to treba još da izvode »gori od mene«, — kako misli svaki koji nije apsolutan siromah. A. najteže je sa apsolutnim siromahom: on mrzi bogataša, ali ga se boji, i čak ga poštuje! Samo vrlo visoka socijalna svest diže retke pojedince, vrlo retke u zrelijim godinama, do shvatanja o opštem interesu,

187