Nova Evropa

гога, јер као што Народно Представништво не може осујетити иницијативу Краља у томе правцу, тако ни Краљ не може да се супротстави иницијативи Народног Представништва, уколико се ова предузима према прописима члана 115. Значи: може се догодити да Народно Представништво тако слабо одговара вољи народа, и тако мало схватања има за његове интересе, да од њега не може потећи никаква иницијатива за измјену Устава, маколико ова била потребна народу и држави; у том случају може да интервенира Краљ, те да спријечи зло које пријети од онакова састава и расположења Народног Представништва. О предлогу за који узме иницијативу Краљ не одлучује иста Народна Скупштина којој је Краљ саопћио свој предлог, него нова Скупштина, бирана од народа, који тачно и добро знаде о чему ће имати да одлуче од њега изабрани посланици. Устав, дакле, не поклања унапријед безувјетно повјерење сваком Народном Представништву, него овлашћује Краља да он препусти народу, који ће посредством ново изабраних народних посланика изразити своју вољу и своје мишљење о измјенама Устава.

Устав не чини никаквих ограничења у погледу онога што би се имало измијенити, ни по опсегу ни по садржају. Ревизија може бити дјеломична, незнатна; али нема запреке да буде и знатна, потпуна, таква да ранији Устав буде замијењен сасвим новим уставом. Ревизија Устава може ићи тако далеко да, напримјер, Краљ предложи што је, дакако, само теоретски могуће, али се практично не даје замислити, — измјену и самога члана 1. Устава, који гласи: »Краљевина Југославија је насљедна и уставна монархија«. Другим ријечима, нико не може, с позивом на Устав, спријечити Краља да предложи преображај данашње државне форме; зависило би једино од народа, да ли би такав предлог прихватио или не.

___Ниу погледу времена, када би се имао Устав измијенити, сам Устав не доноси никаквих одредаба, дакле и никаквих ограничења. Сасвим природно, јер нико, па ни Устав, не може предвидјети када ће наступити моменат погодан за измјену: он може наступити сутра, може за пар мјесеца, а може и након деценија; може наступити ненадано, а може бити наслућиван већ дуље времена; могу га фактори, предвиђени у Уставу, погодити, а могу га и промашити. Устав никако није хтио узети на себе прикор, да је тим факторима он сам био запреком да проведу измјену, ма кад им се ова чинила потребном или корисном. Ни малољетност Краља не може бити запреком за измјену Устава; јер, стављање предлога за измјене Устава јесте дио краљевске власти, а члан 41. Устава каже, да »краљевску власт врши На-

219