Nova Evropa
Сткџа, Када је роуео »роКтећ Ђоботоаса«, робјо зе — хаvladičen — odrekao bio svoda predratnog liberalnog hrišćanstva, uvidevši »da nema istinskog religijoznog entuzijazma kod društvenih slojeva čijim je on bio ideologom« {vidi članak Ves. M. Vukićevića: »Jedan lažan prorok«, u »Novoj Evropi« od 11. septembra 1921). Nezastrašen neuspesima ni dobronamernom kritikom, ovaj naš nekad »pesnik-bogomoljac« a onda neortodoksni modernist preobratio se ponovo i — u toku svog religijozno8 mudrovanja — dospeo je sad do uloge zaštitnika svetosavskih tradicija, ali ovaj put s intonacijom katoličkih »trećoтедачса« — sa refrenom: »Slatki Isuse, moli za nas« [vidi »Venac Manastira Žiče«) —, i nastupio je opet »revolucijonarno«, #, ј, iza kulisa, protivu »najstariješ neprijatelja pravoslavnog Balkana i pravoslavnog Srpstva«, Rimskog Pape! ... I gle, ovaj put uspela je nje6ova »beseda pod Gorom«, širena tajnim letcima, jer za пјебоџот rečju povedoše se nesamo vladike Dositije i Simeun, i mnogi drugi prvosveštenici i sveštenici, neđo i smerne duše mnogih malogradjana Kragujevca i Valjeva, pa čak i čedni mozgovi masaroša iz beogradske čaršije! ,,.,
U mogućnosti da se koriste obilnim sredstvima, što ih je sama Vlada G. Stojadinovića stavila na raspolaganje upravljačima Pravoslavne Crkve, Sveti Sinod i Srpska Pravoslavna Patrijaršija — u kojima prevladaše »revolucijonarni« elementi {a uvereni smo, da nisu svi episkopi solidarni s ovakim radom i vredjanjem dostojanstva Pravoslavne Crkve) — mobilisali su sve svoje stručne snage, te pismene i polupismene organe, u polemici protivu projekta Konkordata, i izdali su dosad već čitavu biblijoteku brošura i letaka, javnih i tajnih, preplavivši njima nesamo svoje parohijalne urede nego i celu zemlju s jednođa kraja na drugi. Tu se opširno i podrobno iznose »primedbe i prigovori« protivu »neuspele zaštite Konkordata«, daju uporedni pregledi tekstova dosadašnjih konkordata i njihovih nacrta, a član po član sadašnjeg Nacrta pobija se učenim i popularnim argumentima, koji treba lajike i verne da uvere o strahotama koje se u njemu kriju! Svi treba da se pretvorimo u crkvene djake i knjigomoljce, pa da po paragrafima Nacrta rujemo i naslutimo proročku mudrost oca Nikolaja, da »on (Papa) hoće ovim konkordatom da okuje naše žalosne
katolike i uz to da ošteti Pravoslavnu СгтКуи«,.. — Рокиšavamo pognuti glavu nad tekstovima — i sledujući njihovu primeru — udubljujemo se u suptine razlike pojma
i reči »misija«, i u nijanse crkvenoga prava kod mešovitih brakova; ali nam pritom, gle, lebde pred očima svedočanstva očevidaca, kako su — za ovih posleratnih godina — pri crkvenim svečanostima i litijama, s prvosveštenicima pod »nebom«, ne retko lajici morali priticati u pomoć da bi se
288
IR RR IK