Nova Evropa

још смио, као овај писац, тврдити како су широм Херцеговине »свукуда цесте добре за аутомобилски саобраћај«! Уз то још посве слаба опрема приложених слика доказује ad осшов, како Херцеговци треба да још много уче па да своју земљу отворе туризму.

Слике у овој књизи уопће не задовољавају; неке су остале неименоване. Не би било сувишно, да наставници средњих школа дознају како слика »Остаци римљанских рушевина« приказује детаљ из Могорјела (кад се већ о Могорјелу, о том европски познатом археолошком објекту на подручју Херцеговине, у овој књизи може наћи само оскудна напомена). Има међутим у овој књизи један одличан прилог, који доиста даје праву слику живота једне херцеговачке области, одштампан петитом у »Прилозима«, то је приказ Твртка Канаета: »Подвележје и Подвелешци«. Оваковим тријезним излагањем може и посве неупућени да стекне слику једнога краја и живота у њему, па је то један од најбољих прилога у читавој књизи.

Главни дио »Прилога« посвећен је опет недавној прошлости и нацијоналном раду, па је опширно дат хисторијат многих просвјетних и културних друштава на подручју Херцеговине. Кад се све ово проучи, човјек би готово да ускликне: »Да срећне ли земље Херцегове, срећна ли њена народа о којем се толики брину, да га поведу бољим путем ка добростању и напретку!«. Но горка ли разочарања кад се, међу посљедњим прилозима, наиђе на писмо фра Грге Мартића о његовој родној кући! Ко доиста познаје херцеговачко село им херцеговачког сељака, кому се поглед не зауставља само на живописном сценарију Мостара и Требиња, ко зна херцеговачко село и »с лијева и с десна Неретве«, тому уз фра Мартићеве ријечи од прије четрдесет година доиста крв јаче проструји жилама, па се мора запитати: гдје је у овој земљи резултат големога рада свих тих просвјетних и културних друштава о кому се у овој нашој књизи на толико страница говори, — данас кад је чак и духанска култура готово уништенар — Заустављамо се на ријечима Дра. Д. Н. Зупца, аутора који доноси ово писмо фра-Мартићево: »Ова чињеинца може да даде повода сваком правом родољубу, нарочито културним радницима, да размишљају... .«

На крају књиге има и библијографија, за коју њен писац — у предговору — допушта да није дефинитивна. Ипак држимо, да није требало да из ње изостане последња важна и информативна публикација о Херцеговини и Херцеговцима, коју је издала »Нова Европа« са својом свеском за јули им аугуст од прошле године.

Б. Гушић.

300