Nova Evropa

Beleška. Semjon Vereščak (1889—1937).

31 jula umro je u Beogradu, nakon nekoliko meseca teških bolova, opet jedan od ruskih saradnika »Nove Evrope«, inženjer agronomije Semjon L Vereščak. Publicist i privredni stručnjak još kao mladić, od svojih 18 godina, ušao je Vereščak u novinarstvo i u ruski narodnjački revolucijonarni pokret, kao član Stranke Socijalista-revolucijoner4a (»eserovaca«); zato је više Sodina proveo u progonstvu u Sibiru, pod veoma teškim okolnostima. Neko vreme stanovao je zajedno sa Staljinom, o kome je kasnije objavio svoje uspomene, veoma zanimljive, ali i dosta nepovoljne {one su prevedene na mnoge jezike]. Vereščak je onda ratovao na КауКазкој fronti kao običan vojnik, pa je uzeo vidno učešće u Revoluciji od 1917—18: bio je predsednik Saveta Radničkih i Vojničkih Deputata u Tišlisu i član Ustavotvorne Skupštine, U izgradjivanju Djurdjianske Republike (1918—1921) on je takodje učestvovao, te je, kada su tu republiku okupirali boljševici, pošao u izgnanstvo zajedno sa gruzinskim vodjima i upravljačima. Više godina proveo je u Ртаби, бде je diplomirao na Poljoprivrednom Fakultetu; a godine '1928 nastanio se u Beogradu, Sšde je ušao u uredništvo poznate ruske revije »Ruski Arhiv« (koji izlazi već deset godina na našem jeziku); u toj reviji, a isto tako i u mnogim јибоslovenskim listovima i časopisima, Vereščak je veoma aktivno saradjivao, pa je postao poznata figura publicističkog i društvenog Beograda. U »Novoj Evropi« javio se pok. Vereščak

prvi put godine 1929, u svojstvu sekretara Instituta za prouča-

vanje Rusije i Jugoslavije (koji je tada osnovan u Beogradu), sa člankom o projektu petogodišnjeg privrednog plana Sovjetske Rusije (broj od 11. juna), o kojem je onda ponovo pisao {januara 1930: »Ргиба godina sovjetskog petogodišnjeg privrednos plana«). I ostali njegovi članci u »Novoj Evropi« tretiraju privredna pitanja Sovjetske Rusije (»Sovjetski Savez u medjunarodnoj irgovini«, »Besposlica u SSSR, »Sovjetska privredna politika«), dok je u članku »Fašizam i komunizam« {broj od oktobra 1930) pokušao povući paralelu izmedju fašističke i boljševičke ideologije, ističući srodnost medju njima.

Koliki je ugled uživao pokojni Vereščak u Jugoslaviji, pokazalo se najbolje prilikom njegove smrti, koju su mnogi naši dnevnici i časopisi toplo komemorirali.

AT. J.

304

RO KO ĆE