Nova Evropa
Drugo »političko zrnce« {u »Samoupravi« od 4, VIIIL) nosi naslov: »Kad je čovek zaboravan«; ali bi bolje bilo da stoji: »Kad čovek uopšte ne zna а боуоп«, — čovek koji piše to »zrnce«, Nisam si nikad mnogo utvarao na svoj stil i jezik, iako držim da sam dovoljno »stručan« da mogu davati lekcije iz »pismenosti« sintaktičarima oko »Samouprave«; ali, ko bi imao toliko skromnosti da dopusti, da ga ovaki upljuvci od karaktera blate i »pogadjaju« onde dde je najčistiji!! — U tom »zrncu« potseća me ovaj Kobasica, ili anonimni »urednik« koji je idući po redu, na »slučaj 8, Vase Stajića i njegovo skoro nasilno uklanjanje sa položaja pretsednika Matice Srpske« za koje pravi mene odgovornim posredno, — zato što su navodno »ovu borbu protivu Vase Stajića vodili nesamo njedovi mišljenici пебо i njegovi rodjaci«! Meni je ovaj »slučaj G, Vase Stajića«, t. J. njebovo povlačenje kao pretsednika Matice Srpske poznat samo iz izveštaja u novinama; a prvi put sam čitao sad u »Samoupravi«, da se tu radilo o nekom »nasilnom uklanjanju« i o »političkim smicalima«, te da G. Vasi Stajiću »ruke silom skrštavaju oni ljudi koji su baš izraz raspoloženja i mišljenja 8, Ćurčina«, Morao bih prvo znati, koji su ti strašni ljudi što to rade? Odnos i držanje »Nove Evrope« prema Matici Srpskoj za poslednjih deset godin& može onaj koga to interesuje lako upoznati iz članaka u »NovojJ Evropi« {u broju od 11, januara 1928, od decembra 1930, i od aprila 1936); u poslednjem polemišem s oba urednika »Letopisa«, od kojih je jedan moj rodjak (Dr, Nikola Milutinović, sekretar Matice), i — fom prilikom nazvao sam G. Vasu Stajića »najpopularnijim živućim Vojvodjaninom«, To je jedina moja izjava o G, Vasi Stajiću, koji je ranije bio članom Radnog Kola »Nove Evrope«, Što se tiče moga ličnog odnosa prema Matici Srpskoj i prema mojim — ukoliko ih imam — istomišljenicima 1 rodjacima u njoj, kad već i o tom treba da polažem računa, reći ću ovoliko, U radu Matice Srpske uzimao sam aktivnog učešća, i saradjivao na »Letopisu«, samo za vreme pok, Tihomira Ostojića, ni pre toša ni posle tođa; zašto, o tome će možda još biti govora, na drugom mestu, I otkad je moj rodjak sekretar Matice, ostao sam u istom odnosu, čak i po cenu da mu se, možda, zamerim, Ali, kad me već vuku za jezik anonimci oko »Samouprave«, koristiću se prilikom i reći — istini za ljubav — da mislim da od Rata naovamo Matica Srpska nije bila u boljim rukama neđo što je sada, te da na tom putu treba da istraje, Ovo je ujedno pozdrav »Nove Evrope« i moj današnjoj Matičinoj Skupštini, i poruka »običnim smrtnima« oko »Samouprave«, da se druži put ne brukaju ovako besmrtno, jer — što je mnogo baš je mnogo, pa bi mogli napokon i njihovi poslodavci izgubiti strpljenje ,,,
M. Ć.
303