Nova Evropa

Таква је, укратко, била поморска судбина народа хрватског, у прошлости. Били смо силни на мору и на суху, кад смо били сложни; служили смо туђину, или смо бар радили за његову славу, кад су нам се краљеви и кнезови и главешине отимали о престо и господство, без обзира на интересе народа и цјелине. Нестанком наше силе на мору, нестало је и наше државе на мору, све до нашег ослобођења и уједињења након Свјетскога Рата. А данас, — данас је то море опет наше. То нам даје нова подстрека и велика преимућства; али нам то намеће и велике обавезе, — дужности према нашему мору.

Након све знатнијих успјеха наших Савезника у Рату, успјеха који су били логичном посљедицом све тријумфалнијег загосподарења морима од стране савезничких флота, што је стварно и одлучило рат на свим фронтовима — као што су, уосталом, сви велики ратови у повијести човјечанства били поморски ратови —, а што треба увијек имати пред очима (јер нам је, ето, с мора дошла слобода), и ми смо напокон дошли опет до нашега мора, за којим смо толико чезнули. Ми га зато морамо, с највећим разумијевањем и с највећом енергијом, чувати и бранити, — очувати и одбранити. Зато је једна од наших првих и најсветијих дужности, као народа и државе, да у што већој мјери будимо поморску свијест по читавој нашој земљи. У ствари, о потреби буђења и дизања ове свијести, о потреби што вјештијег искоришћавања и обезбјеђивања (одбране) нашег мора, у једној еминентно поморској земљи као што је наша, нарочито послије тужних искустава наше сопствене повијести и повијести других на мору пропалих народа, не би требало губити ни једну једину ријеч. Ипак, будући да ни до данас нема ни издалека оног успјеха и разумијевања којега би морало бити, још је увијек потребно својски радити на томе, да се наш још у великој мјери постојећи континентални менталитет претвори, чим прије, у менталитет поморски, — ријечју, да се пробуди и подигне поморска свијест у цијелом нашем народу.

Права поморска свијест мора бити заснована несамо на нацијоналним идеалима, већ и на нацијоналној привреди. То су два елемента која скупа чине живот и намирују његове потребе. Ово се даје постићи и остварити тек онда ако се живот, развој и напредак читавог народа у нашој земљи, буде упутио у правцу Јадрана, тако да уз њега буде привезан несамо срцем и осјећајима већ и стварним својим интересима, те када се буде увидило да море и његово искоришћавање може пружити најобилнија средства и могућности за унапређење опћег благостања, па стога све гране поморства морају постати заједничком потребом читавог народа

345