Nova Evropa

Рјешењем Министра Финанција од 18. УГ. 1982 (бр. Ту 72400) уведена је код нас и контрола нијена за извезену и увезену робу. При постојећој девизној контроли, ова је мјера неизбјежна; само, привредници приговарају, да се службени цјеник робе одвише полагано и нееластично прилагођује стварном кретању цијена, и у већини случајева овај је приговор умјестан. Исто тако, не би требало да наши надлежни фактори остављају да потраживања наших извозника стоје блокирана мјесецима и годинама у иноземству, јер се тиме смањује њихова привредна способност; па не би требало овако поступати ни с потраживањима иноземаца код нас, јер се тиме ствара неповјерење у наше прилике и у поштивање приватног власништва код нас.

Привредници даље приговарају Народној Банци, да постизава неоправдану зараду у случају девалвације које стране валуте, вођењем клириншких рачуна: кад нека страна клириншка валута буде девалвирана, извозници код тога губе, а увозници би требали исто толико да добију, — губитак и добитак је једнак при уравнотежену односу. Народна Банка, међутим, обрачунава извозницима њихова потраживања по новом, девалвираном течају, а увозницима по старом, недевалвираном течају, па разлика остаје код Народне Банке. Мора се ипак признати, да је Народна Банка код посљедњих девалвација валута дјеломично надокнадила извозницима претрпљену штету, и то из зараде коју је имала од девалвације при вођењу клириншких рачуна.

Коначно, привредници бучно приговарају казнама и начину кажњавања за преступе на основи девизног правилника, Девизни правилник наиме предвиђа (у чл. 19ја), да се висина новчане казне одмјерује »по слободној оцени Министра Финанција«: да их изриче Министар Финанција а да се као виша инстанција предвиђа Државни Савјет. Прије свега, не постоје одређени прописи како се кажњава поједини преступ, него то зависи једино од »слободне оцјене«, а то није у складу с осјећајем правде и правног поретка. Осим тога, ове казне су стварно врло тешке; и због минималних прекршаја посве формалне нарави одмјерују се тешке казне. Казне би требало одређивати првенствено према штети која је настала од прекршаја; а за административне прекршаје треба предвидјети одгојне казне. Даља је неприлика, што је као виша инстанција предвиђен Државни Савјет. Прије свега: како да се привредник жали, и по чему да рјешава ове жалбе Државни Савјет, кад нема прописа о казнамар А онда, жалбе код Државног Савјета су скупе, и Државни Савјет је привредницима често територијално далеко, па се за мање ствари не може наћи рачуна за жалбу, те оне остају без рекламације. По мишљењу привредника, ове жалбе би могли

368