Nova Evropa

без далњега рјешавати редовни односно првостепени, управни судови; а до законодавца и до управне власти стоји да донесу такове прописе, да свакоме буде јасно за штон у којој мјери може бити позван на одговорност.

Сви ови приговори привредника већином су оправдани, и — с мало добре воље — лако би се дали уклонити. Привредници би притом имали осјећај да постојећи прописи нису противу њих, него у њихову корист, а то је најважније. А државна власт би се ријешила приговора и неугодности, па и одговорности коју повлачи за собом управљање у државним пословима без довољно јасних прописа.

М

Из предњег излагања се види, да је наша трговинска политика имала одређене задаће и прије економског застоја, и то у правцу — у извјесној мјери — интервенцијонистичком. Уосталом, свака трговинска политика, ако је активна, може бити једино интервенцијонистичка. Па кад су, послије великог свјетског привредног застоја све државе свијета повеле оштру интервенцијонистичку трговинску политику, морали смо се и ми бранити, или барем држати корак с другим државама на том подручју, како бисмо задржали своје позиције. Привредник који познаје прилике и здраво расуђује мора то признати, па и тражи интервенцију од стране државе. Данас, више него икад, наша трговинска политика мора бити интервенцијонистичка, јер су данас таке прилике у свијету да држава мора да чува и промиче економске интересе својих грађана на подручју спољне трговине.

На другој страни, како смо напријед видјели, не може се рећи ни да приговори привредника против интервенције нису оправдани; али, озбиљни привредници приговарају једино самом начину извршења ове интервенције и њезиним посљедицама. Озбиљни приговори су минимални и тичу се понајвише метода којима се служи наша званична трговинска политика, те начина на који се поједине мјере доносе и којим се третирају поједине привредне гране, па и сами привредници. Привредници — у принципу — приговарају интервенцији само ондје гдје она није потребна, тврдећи да се исти успјеси могу постићи и другим, мање штетним, средствима; а приговарају интервенцији уопће само онда кад би се иста сврха могла постићи и без интервенције. Они траже уједно, да интервенција само одреди основне прописе, а извршење ових прописа да се препусти привредницима и њи: ховим организацијама; и они, коначно, траже да се не доносе прописи који би могли довести до различитог третирања појединих привредних грана, појединих крајева, па чак и

369