Nova Evropa

Beleške.

Evgenije Anjičkov,

(1866—1937) »U punom jeku svog stvaralačkog delovanja, prof. Anjičkov može puno još da da«, — tako smo pisali pre deset godina (u

»Novoj Evropi« XV, 399); »pa se nadamo, da će i dati, i da će se vratiti u preporodjenu Rusiju da proslavi idući svoj jubilej sa punim priznanjem celokupnog slovenskog sveta«, Ova naša iskrena nada izjalovila se: stari naučnik nije se mogao vratiti u Rusiju, a došlo je, ono neminovno, mnogo ranije nego što smo očekivali: Evgenije Anjičkov preminuo je, gotovo iznenada, u Beogradu 22, oktobra t, g.. Do poslednjeg daha bio je pun životne energije i živog interesovanja za sve,

Pre deset godina, a povodom tridesetpetgodišnjice njegova naučnog rada, dali smo kratku bijografiju i pregled važnijih radova Evgenija Anjičkova. I posle toga, on je bio neobično aktivan: objavio je veliku studiju (na francuskom) o zanimljivom talijanskom misliocu Srednjeg Veka, Joahimu del Fiore, proroku Svetog Duha i »Večitog Jevandjelja«, kojemu je Anjičkov pripisivao naročitu važnost; radio je na delovima slovenskih literatura za monumentalnu svetsku istoriju književnosti koju je pripremao poznati francuski pisac i javni radnik Anoto (Gabriel Hanotaux). U »Novoj Evropi« se poslednji put javio sa vrlo zanimljivim, iako nešto paradoksalnim člankom o Lavu Tolstoju (»Sveti greh Lava Tolstoja« — XIX, 290—299), Kao profesor Beogradskog Univerziteta, a onda Skopskog Filozofskog Fakulteta, na kome je prošle godine i završio svoju službenu karijeru, pok, Anjičkov uživao je nepodeljene simpatije studenata i koleg4, Iz njegova seminara i sa njegovih predavanja, ponele su u svet čitave generacije jugoslovenskih i ruskih studenata obilno znanje i dragocena uputstva za dalji rad.

Poslednji posao koji je i svršio ovaj stari naučnik bilo je uredjivanje velikog zbornika originalnih radova o Puškinu na ruskom jeziku, koji je izašao u Beogradu tačno na dan njegove (Anjičkoga) smrti, Osim toga se poslednjih godina bavio pisanjem svojih memoar4. Slušajući u Skoplju, u zajedničkom kabinetu za rad, njeđove vanredno zanimljive i pune humora priče iz prošlosti, ja sam ga nagovarao da on te svoje uspomene stavi na hartiju, i on зе Јано «оба posla. Stigao je da napiše tri velike sveske (oko sedamdeset štampanih tabaka), obuhvativši tek poslednju frećinu XIX stoleća,

Evgeniju Anjičkovu bilo je sudjeno da se ne vrati u Rusiju; ali je on zavoleo ovu zemlju, gde je proveo sedamnaest godina

života, pa neka mu bude lak večni počinak u njoj. Dr. Alebsije Jelačić.

374