Nova Evropa

Та проповједаоница, као и почасно сједиште у апсиди уз главни олтар, дјелују ипак нешто претешко, можда баш ради своје класичне, готово аутентично антикне, римске једноставности и материјала у коме су изведене, па нису сасвим у складу с осталим, а нарочито не с готским елементима у цркви; ту је тежња к масивности и једноставности отишла нешто предалеко. Сакристија је премјештена у простор испод звоника.

Болеови тиролски олтари, из виничког камена у готском слогу, макнути су и надомјештени новим, једноставним и укусним. Главни жртвеник, који је од давнине био посвећен Св. Марку Еванђелисти, црквеном патрону, примио је као једину декорацију Мештровићев дрвени велики готски и аскетски конципирани лик распетога Христа, смјештен на постоље у позадину олтара и не баш идеално расвијетљен. Шарени прозор и ту ремете игру свјетла и сјене, а осим тога се дрво у свом рудиментарном стању не слаже баш најбоље с каменом самог олтара; али је само провизорно ту и биће замијењено другим, новим, распећем у бронзи. Мештровићев рељеф Св. Марка дивно испуњава један зид, а најстарији грб града Загреба, вјерно репродуциран у камену, други зид апсиде. И какогод је врло деликатно постављати на олтаре или иза њих слободну скулптуру, која није конципирана и компонирана управо за дотични простор и за те олтаре, тако Мештровић није могао љешше ни боље овјековјечити своју генијалну умјетност у цркви Св. Марка него што је то учинио рјечитим, цркви прилагођеним, и сјајно компонираним рељефом Св. Марка. Уклонивши римско: сједиште, тај би зид с овим рељефом и Кљаковићевом фреском поврх њега могао послужити узором читавој нашој црквеној умјетности и показати јој пут којим би требало да пође. — Жртвеник Св. Марије, у десној капели, носи Мештровићеву по злаћену Мадону сдјететом; а читава је капела складна глорификација рођења и дјетињства Исусова. Мадона на олтару може се вјерницима чинити у први час необичном, али ће то бити само дотле док у себи не свладају »пургерске« предрасуде. Не, ова Мештровићева Госпа с дјететом није одиста »дражесна« као оне мадоне на шареним јефтиним светим сликама; али је зато њено материнство стотину пута изразитије, искреније, снажније, и потпуније изражено него на многим ремек-дјелима свјетске умјетности. А осим тога, на тој је Гости баш оно што се њима на први поглед не свиђа: наше, специфично наше, и само наше! Јест,